Povodom četrdesete godišnjice Rubikove kocke, trodimenzionalne igračke od 26 manjih kocki, koji je 1974. godine izmislio mađarski arhitekt i profesor Erne Rubik (Rubik Ernő), u Mađarskoj je u nedelju javni medijski servis emitovao celodnevni program o otkrićima mađarskih naučnika svetskog značaja. Arhiv za štampu i fotodokumentaciju Fondacije za podržavanje medija u Mađarskoj (MTVA) objavio je spisak najznačajnij otkrića mađarskih naučnika. U skraćenom obliku spisak je sledeći:

1616 - MACHINAE NOVAE – Biskup, političar, pisac, filolog, istoričar, arhitekta Faustus Verančič (Verancsics Faustus, 1551-1617), koji je u izmislio mašine za ceđenje, naprave za opsade itd. u knjizi „Machinae Novae“ opisao je izgled prvog padobrana i mosta na lancima. On je otkrio i pojas za spasavanje i pokretni most od užadi.

1769-1770 – ŠAHOVSKA I GOVORNA MAŠINA – Polihistor, istraživač prirode, jedan od najznačajnijih mađarskih naučnika u 18. veku Farkaš Kempelen (Kempelen Farkas, 1734-1804) sastavio je 1769. godine mašinu za igranje šaha, poznatu pod imenom „Turčin“. Mada se u mašini skrivao čovek, suština izuma je da je on dobijao informacije o stanju na šahovskoj tabli zahvaljujući ogledalima i rešetkama. Kempelen je 1770. godine prvi na svetu sastavio mašinu koja je vazdušni pritisak pretvorila u vibrirajuće zvuke, slično čovekovom govoru.

1820-23 - GEOMETRIJA NEMEUKLIDES – Matematičar Janoš Boljai (Bolyai János, 1802-1860) između 1820-23 izradio je teoriju o „apsolutnoj geometriji“, kao dodatak očevom radu, Farkašu Boljaiju iz 1831.

1836 – SIGURNOSNE ŠIBICE – Hemičar Janoš Irinji (Irinyi János, 1817-1895) je 1836. godine izradio i standardizovao bezšumnu šibicu, bez opasnosti od eksplozije (u glavi fosforne šibice kalijum-klorat zamenio je olovnim peroksidom. Godine 1839-40. osnovao je svoju fabriku šibica.

1860 - DINAMO – Tokom eksperimenata sa prvom unipolarnom mašinom naučnik prirodnih nauka Anjoš Jedlik (Jedlik Ányos, 1800-1895) otkrio je 1859-60. godine princip rada dinama, električnog generatora. Svoj izum nije prijavio, pa je u svetu dinamo vezano za Siemensovo ime. Anjoš Jedlik je izmislio i električni motor i postupak za proizvodnju soda-vode.

1866 - TORPEDO – Oficir mornarice Austro-ugarske Janoš Lupiš (Luppis János, 1813-1875) zajedno sa engleskim izumiteljem Vajthedom (R. Whitehead) sastavio je torpedo, sličan torpedima koji su i dan danas u upotrebi. Serijska proizvodnja započeta je 1868. godine. Torpedo je prvi put koriščen u građanskom ratu Peruja 1877. godine, a prva masovna upotreba je zabeležena u rusko-japanskom ratu.

1885 - TRANSFORMATOR – Inžinjeri Karolj Zipernovski, Mikša Deri i Oto Titus Blati (Zipernowsky Károly, 1853-1942, Déri Miksa, 1853-1938, Bláthy Ottó Titusz, 1860-1939) zajedno su standardizovali postupak transformisanja električne struje i stvorili su prvi transformator za prenos energije.

1891 – KLATNO „ETVEŠ“ - Fizičar Lorand Etveš (Eötvös Loránd, 1848-1919) počev od 1888. godine za istraživanje gravitacije razvio je klatno „Etveš“, kojim se mogu vršiti osnovna istraživanja kao i primenjena istraživanja (geofizička merenja i otkrivanje nafte). Godine 1891. pojavio se horizontalni variometar. klatno „Etveš“.

1892 – TELEFONSKA CENTRALA – Elektrotehničar Tivadar Pušaš (Puskás Tivadar, 1844-1893) godine 1892. u Uredu za standardizaciju Austro-ugarske monarhije i u odgovarajućim institucijama još 18 zemalja prijavio je „novi postupak za organizovanje telefonskih novosti“, odnosno širenje vesti putem telefona, što se smatra začetkom današnjeg radio programa. Tivadar Puškš je prvi u svetu razvio telefonsku centralu.

1893 - KARBURATOR – Mašinski inžinjeri Donat Banki i Janoš Čonka (Bánki Donát, 1859-1922, Csonka János, 1852-1939) standardizovali su 1893. godine karburator. Oni su osnivači proizvodnje mašina u Mađarskoj.

1904 – SIJALICA SA VOLFRAMOVIM VLAKNOM - Inžinjeri mađarskog porekla iz Beča Šandor Just i Ferenc Hanaman (Just Sándor, 1872-1937, Hanaman Ferenc, 1878-1941) u Budimpešti su standardizovali postupak za proizvodnju volframovog vlakna, nakon čega je u Budimpešti proizvedena prva sijalica sa volfranovim vlaknom, koja je u Evropi poznata kao „Tungsram“.

1908 – PLANETARNI MENJAČ – Mašinski inžinjer Jožef Galamb (Galamb József, 1881-1955) izmislio je planetarni menjač, koji je prvi put korišćen kod automobila Ford-T.

1919 - TELEHOR – Mašinski inžinjer Deneš Mihalj (Mihály Dénes) izmislio uređaj „Telehor“ kojim je bilo omogućeno emitovanje slika na više hiljada kilometara, a razvijajući ovaj izum 1929. godine radio stanica Berlin-Vizleben emitovala je pokretne televizijske slike, i time se Deneš Mihalj može smatrati izumiteljem zvučnih filmova.

1928 – APARAT ZA GAŠENJE POŽARA PRAHOM I PENOM – Inžinjer mašinstva Kornel Silvai (Szilvay Kornél, 1890-1957) godine 1928. standardizovao je aparat za gašenje požara „Silvai“ kojim se požar gasi prahom ili penom.

1928 - HELIKOPTER – Inžinjer Oskar Ašbot (Asbóth Oszkár, 1891-1960) nakon prvog svetskog rata uz višegodišnje eksperimentisanje sastavio je stabilizovani helikopter sa propelerom, tako da je njegov helikopter 29. septembra 1928. godine kao prvi na svetu zaista iz jednog mesta vertikalno uzleteo.

1928 – RAMDŽET MLAZNI MOTORI - Mašinski inžinjer Albert Fono (Fonó Albert, 1881-1972) usavršio je motor za avione za brži let od brzine zvuka u velikim visinama, koji je on nazvao „motorom vazdušnog mlaza“.

1930 – VITAMIN C - Biokemičar Nobelovac Albert Sent-Đerđi (Szent-Györgyi Albert, 1893-1986) izolovao je iz paprike vitamin C, koji je nazvao askorbinskom kiselinom podsećajući izlečenje od skorbuta vitaminom C.

1934 - STRES – Mađarski biolog-lekar u Kanadi Janoš Šelje (Selye János, 1907-1982) prvi je opisao stres i izradio je teoriju o stresu.

1934 – NUKLEARNA LANČANA REAKCIJA – Američki fizičar i biofizičar sa rodom iz Mađarsle Leo Silard (Szilárd Leó, 1848-1964) prijavio je svoj izum o nuklearnoj lančanoj reakciji u predmetu proizvodnje energije kao i u vezi sa atomskom bombom. (Ovo poslednje je bilo pod oznakom „poverljivo“). Naučnici mađarskog porekla Leo Silard, Jene Vigner (Wigner Jenő) i Ede Teler (Teller Ede) 1938. godine razbijanjem atomskog zrna otkrili su neutrone za lančanu reakciju.

1942 – NUKLEARNI REAKTOR – Pod rukovodstvom američkog fizičara, Nobelovca mađarskog porekla Jenea Vignera (Wigner Jenő, 1902-1995), pokrenut je prvi nuklearni reaktor i u tajnosti je sastavljena i prva atomska bomba. Nakon drugog svetskog rata Jene Vigner razvio je i plutonijumski reaktor. Umesto postupka usporavanja grafitom, on je inicirao usporavanje i hlađenje vodom.

1943 – HEMIJSKA OLOVKA – Argentinski novinar rodom iz Mađarske Laslo Biro (Bíró László, 1899-1985) standardizovao je u Argentini hemijsku olovku. Hemijska olovka je prvi put prodavana pod imenom „Eterpen“, a u Francuskoj pod imenom BIC (Biró Crayon).

1945 - KOMPJUTER – Američki matematičar mađarskog porekla Janoš Nojman (Neumann János 1903-1957) u delu, objavljenim pod naslovom "First Draft of a Report on the Edvac" 1945. godine opisao je osnovne principe, poznate danas pod nazivom „Neumanovi principi“, sa kojima je otkrio da se u kompjuteru sem podataka mogu čuvati i programi. Prvi njegov kompjuter pod imenom EDVAC izrađen je 1949, a prvi kompjuter po njegovim principima EDSAC izrađen je u Engleskoj.

1946 – RADAR ZA OSMATRANJE MESECA - Američki fizičar i akademik mađarskog porekla Zoltan Baj ( Bay Zoltán, 1900-1992) 6. februara 1946. godine dobio je jedinstvene podatke o Mesecu zahvaljujući posebnom radaru koji se i danas koristi.

1948 - HOLOGRAFIJA – Nobelovac, engleski inžinjer elektronike mađarskog porekla Deneš Gabor (Gábor Dénes, 1900-1979) otkrio je holografiju, postupak za stvaranje trodimenzionalne slike.

1952 – VODONIČNA BOMBA – Američki fizičar rodom iz Mađarske Ede Teler (Teller Ede 1908-2003) 1. novembra 1952. uspešno je isprobao prvu eksperimentalnu vodoničnu bombu. Njegova istraživanja su posebno značajna u oblasti teorije termonuklearnih procesa.

1964 – PROGRAMSKI JEZIK BASIC – Američki matematičar rodom iz Mađarske Janos Kemenj (Kemény János, 1926-1992) zajedno sa kolegom Tomasom Kurcom (Thomas Kurtz) izradio je sistem za omogućavanje rada računara uz podelu vremena i time je omogućio da i učenici rade na kompjuterima koji su bili dostupni samo istraživačima. Ovaj programski jezik je poznat pod imenom BASIC.

1974 - MICROFLOPI – Mašinski inžinjer i konstruktor u Budimpešti Marcel Janoši (Jánosi Marcell, 1931-2011) izradio je ploču za čuvanje podataka, flopi disk - MCD. Nakon isteka roka nije produžio standardizaciju, pa je njegov izum mogao svako slobodno da koristi.

1974 – RUBIKOVA KOCKA - Arhitekta Erne Rubik (Rubik Ernő, 1944-) izmislio je logičku igru pod imenom „Čarobna kocka“. Rubikova kocka je 1976. standardizovana.

1976 – BERES KAPI – Istraživač Jožef Bereš (Béres József, 1920-2006) izmislio je kapi za biološku stabilizaciju čovekovog organizma i za jačanje imunog sistema. „Beres kapi“ se koriste po celom svetu, od 1976. u zaštićene standardizacijom.

Godine 1980-tiz: RAZVIJANJE MICROSOFTA – Američki informatičar mađarskog porekla Karolj Šimonji mlađi ( ifj. Simonyi Károly, 1948-), učestvovao je u usavršavanju operacionog sistema Windows-a, Word-a i Excel-a.

2004 – STAKLENI BETON – Tek diplomirani građevinski inžinjer Aron Lošonci (Losonczi Áron, 1978-) na postgradualnim studijama u Stokholmu razradio je prototip materijala „LiTraCon“ (Light-Transmitting Concrete), svojevrstan beton, koji propušta svetlost. Američki magazin „Time“ „stakleni beton“ je proglasio najznačajnijim otkrićem 2004.

2006 – GOMBOC – Predavači na Univerzitetu tehnike u Budimpešti Gabor Domokoš (Domokos Gábor, 1961-) i Peter Varkonji (Várkonyi Péter , 1979-) napravili su specijalno trodimenzionalno telo sa jednim stabilnim i jednim nestabilnim položajem ravnoteže.

2013 - ONKONOŽ – Hemičar Zoltan Takač, istraživač u institutu „Imperial College“ izmislio je inteligentan hirurški nož „iKnife“ koji tokom operacije kontinuirano informiše hirurga o hemijskim karakteristikama datog tkiva i šalje podatke o tome da li tkivo sadrži ćelije raka.