Izbor iz sadržaja na srpskom
Subotica: O dvojezičnosti na Zimskom univerzitetu
Važno je da dete što ranije počne da uči drugi jezik – kaže stručnjak

Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici je u saradnji sa Mađarskim nacionalnim savetom po četvrti put organizovao Zimski univerzitet. Od utorka do subote se održavaju 9 akreditovana seminara na tri lokacije: u Subotici, Kanjiži i Mužlji.

Pedagozi koji učestvuju na seminarima osim akreditovanih programa slušaju i plenarna predavanja poznatih stručnjaka, odnosno učestvuju u radionicama.

Na Učiteljskom fakultetu u Subotici je pre podne o dvojezičnosti i kognitivnom razvoju govorila psiholog, univerzitetski profesor dr Valerija Čepe, dopisni član Mađarske akademije nauka. Posle predavanja smo je zamolili za kratak intervju o tome, kada treba početi sa učenjem jezika okoline.

– Najbolje rešenje bi bilo ono o čemu sam govorila, iako je to sve teže ostvariti u praksi. Reč je konkretno o tome da kada deca dođu u zabavište, treba im obezbediti okruženje u kojem će koristiti oba jezika. Ako se u porodici i užem okruženju govori samo jedan jezik, onda će dete da raste u tom jeziku. Istovremeno vidimo da je za mozak u razvoju mnogo lakše odjednom naučiti dva jezika, nego kasnije učiti drugi jezik. Naime tako se dva jezika dugo razvijaju paralelno. Idealno rešenje bi bilo obezbediti dvojezičnu nastavu, iako znam da na mnogim mestima za to ne postoje uslovi. Kasnije će se već rešiti, koji će jezik biti dominantan.

– Ako se u porodici kod kuće govori mađarski, onda će taj jezik dominirati, nezavisno od toga što dete u školi uči oba jezika?

– Da, to će biti jezik broj jedan. U mađarskom imamo lep izraz za to: maternji jezik. Naravno može biti i očev jezik, iako takav izraz u mađarskom ne postoji.

– Kada bi bilo idealno početi sa učenjem trećeg jezika, u našem slučaju engleskog?

– U mnogim zemljama se vodi debata o tome. U Danskoj se engleski uči od prvog razreda. U Mađarskoj se još razmatra, da li da to bude treći ili četvrti razred. Važno je samo da bilo kada da počne, učenje engleskog jezika treba da prati obrazac prirodnog savladavanja jezika: kratki jezički obrti, pesme, igre. Dakle da upoznavanje sa engleskim jezikom, njegovim glasovima, strukturom, bude doživljaj. To se zove jezičko kupanje. Dakle kada se engleski počne učiti rano, u početku se uvek preporučuje jezičko kupanje.

– U Vojvodini vidimo da mađarski učenici koji žive u kompaktnom bloku ni za osam godina osnovne škole ne nauče srpski. Šta je tome razlog, gde grešimo?

– Može biti više razloga. Prvi može biti sam metod poučavanja, koji je isti kao u većini škola u Mađarskoj, tojest rečnik plus gramatika. To nije pravi metod učenja jezika, njime se nikada ne dolazi do pravog poznavanja jednog jezika. Istovremeno može postojati emotivni otpor prema datom jeziku. Kada sam ja išla u školu, u Mađarskoj je ruski bio obavezni jezik. To izaziva emotivni otpor već i zbog toga što je obaveza. Porodica istovremeno ni zbog političkog konteksta nije volela ruski jezik, tako da uprkos dugogodišnjem učenju, nikada ga nismo zaista naučili. Većina nas je učila ruski osam godina, ali na kraju nismo umeli ni čašu vode da tražimo na tom jeziku. Dakle jezik je jezik, ali se povremeno meša sa mnogo drugih faktora.

– U rasejanju je često ozbiljan problem za roditelje da li da dete upišu u mađarsko ili srpsko zabavište, školu.

– Ako je to mogući izbor, onda treba da odluči porodica. Kod malene dece obično kažem neka bude ono što je bliže. Dobro rešenje bi bilo da je nastava u školama dvojezična, dakle deca bi znanje stekla na oba jezika, na oba jezika bi naučila pisati i čitati. To bi bilo pravo rešenje. Jednom se svakako mora početi sa učenjem zvaničnog jezika države, jer će pojedinac kasnije biti u nepovoljnom položaju upravo zato što ne govori jezik na odgovarajućem nivou. Što se kasnije počne učiti, to će biti teže naučiti određeni jezik na odgovarajućem nivou.

Na Zimskom univerzitetu će se osim radionica održati predavanja o merenju i načinima razvijanja razmišljanja u cilju rešavanja problema, o aktuelnim temama obrazovanja i e-dnevniku.

Erne Nemet

Mali Iđoš u detaljima je naslov izložbe Roberta Kormoša, koja je otvorena u galeriji Osnovne škole „Endre Adi“. Izložba je deo niza svečanosti kojima se obeležava 250 godina od ponovnog naseljavanja sela. Robert Kormoš je na svojim slikama ovekovečio uličice, ćorsokake, skrivene detalje sela. Tu je sve poprimilo boju zemlje,...
22.03.2019
[ 21:15 ]
U roku od osam do deset godina može da se izgradi nova pruga koja bi povezala Pečuj, Baju, Suboticu, Segedin, Hodmezevašarhelj, Bekeščabu, Salontu, Oradeu i Debrecin, ukupne dužine od 500 kilometara, koja bi koštala 800 milijardi forinti – izjavio je Janoš Lazar za list Délmagyarország. Poslanik u parlamentu Mađarske je za list...
21.03.2019
[ 20:49 ]
Orban: Fides jednostrano otkazuje svoja prava u Evropskoj narodnoj partiji (EPP) Skupština (EPP) je sa 190 glasova za i 3 glasa protiv, sa ogromnom većinom prihvatila predlog da se protiv Fidesa povede istraga, a za to vreme se ta stranka dobrovoljno odriče svojih prava u tom savezu evropskih stranaka. U tekstu se ističe i da su Fides i...
20.03.2019
[ 21:05 ]
Beolvasás folyamatban