Izbor iz sadržaja na srpskom
Dogodilo se u Ečki
Novi dokumentarni roman Tibora Varadija dočekan sa velikim interesovanjem

U okviru 67. Književnog kampa u Kanjiži je predstavljen dokumentarni roman pravnika, pisca Tibora Varadija, koji je priču ispleo oko sudskih procesa vezanih za imanje Ečka. Prezentacija knjige je bila ujedno i čestitka profesoru za 80. rođendan, dobio je i prelazni ključ književnog kampa.

Ečka u Banatu je do Trijanonskog mirovnog sporazuma pripadala velikobečkerečkom srezu županije Torontal. Naselje i imanje od 30 000 jutara koje mu je pripadalo, 1781-e je na dražbi u Beču za 217 000 forinti kupio stočni trgovac jermenskog porekla Lukač Lazar. Potom je sledio razvoj regiona koji se do tada uglavnom sastojao od močvara i bio nenastanjen: za nekoliko decenija je imanje u Ečki postalo ogledno gazdinstvo, i tokom 160 godina pripadalo porodici Lazar, čitamo na internetu. Među posetiocima su bili Ferenc List kao dete, kasnije i Franc Ferdinand.

Povodom ogromnog bogatstva je bilo mnogo sporova, i većina je dospela i do suda. Originalni sudski spisi su doduše izgubljeni, ali postoje advokatski dokumenti, na osnovu kojih se priče mogu rekonstruisati. Pravnik u penziji Tibor Varadi je korišćenjem ostavštine svog dede advokata napisao dokumentarni roman Mi történt Écskán? [Dogodilo se u Ečki]. Pošto najčudnije priče piše sam život, u knjizi se radi o otmici devojke, ali i detektivskoj poteri. Tibora Varadija smo pitali o upravo objavljenoj knjizi.

– Većina spisa sudskih parnica datira iz vremena između 1900-e i I svetskog rata – priča Tibor Varadi. – Tada je Ečka bila jedna od najvećih imanja u Monarhiji. Prvobitno Lazarev, potom Harnonkurov, Palavičinijev posed je iznosio oko 40 hiljada jutara, za njega se vezuju veoma interesantne parnice nižih nameštenika, kao i ogromne parnice samih vlasnika, čija vrednost je iznosila više milijardi dolara. U tim parnicama posebnu ulogu igraju ljubavni slučajevi unutar grofovske porodice, jer pomalo od toga zavisi, da li je neko pobegao jer mu je život bio težak, ili zato jer je bio nestašan, ili da li je grof dao saglasnost svojoj ćerki za udaju, jer je to bilo u redu, ili zato jer je želeo da je uceni da bi jeftinije dobio imanje. Na stranicama knjige se otkriva jedan veoma neobičan i sada već potpuno nestao svet. Iako je većina sporova bila pre I svetskog rata, oni su se ipak nastavili sve do II svetskog rata, a imanje Ečka je posle toga praktično prestalo postojati. Eto, to sam pokušao predstaviti.

– Koji je najinteresantniji spor? Vi kao pravnik,koji smatrate najčudnijim?

– Najveći spor je onaj kada ćerka grofa Harnonkura Marija-Lujza, čiji portret je na naslovnoj strani, beži sa vaspitačem. Kaže da je imala težak život, da je otac bio grub prema njoj. Imala je 20 godina, a prema tadašnjim zakonima se mogla udati samo sa 24 godina. Otac ne daje saglasnost, šalje za njom detektiva, ona beži u Francusku. Ona ostaje trudna, i tada se dogovaraju da će otac dati saglasnost za udaju, pod uslovom da mu ona daleko ispod cene proda imanje. Potom uviđa da je to bio veoma loš posao, i tada uključuje mog dedu, advokata i traži da poništi taj ugovor. Između plaćene cene i stvarne vrednosti ima nekoliko milijardi dinara razlike. To je taj ključni spor, koji je po mom saznanju bio najveći spor u Južnoj Mađarskoj. Sačuvanih sudskih spisa nema, ali su na sreću sačuvani ovi mali dokumenti, advokatski spisi. Onda ima malih sporova. Recimo spor vlastelinskog lovca po imenu Jožef Kunič, koji je 1911-e optužen kao ribokradica. On je ukrao ribu da bi kupio kartu za bioskop. Tada je otvoren bioskop u Velikom Bečkereku, i on je hteo da opčini jednu mladu damu time da je odvede na jednu projekciju. Dakle ima i takvih sporova, gde je reč o 4,5 kila ribe, a ima i sporova gde je reč o milijardama današnjih dinara, i oni se negde dotiču.

– Roman je pisan potpuno na osnovu dokumenata ili je ponegde bila potrebna i mašta?

– Ja se od činjenica uopšte nisam udaljio, ali ponegde nagađam. Maštu koristim tako što nagađam, šta je moglo da se krije iza nečega, ali ništa nisam menjao na činjenicama iz spisa.

– Da li još postoje lokaliteti u Ečki, ili je sve nestalo?

– Ečka postoji i dvorac postoji. Interesantno je i to da je dvorac otvoren 1820-e, a na otvaranju je svirao klavir jedan vunderkind po imenu Ferenc List. Ečka ima i te veze, a sada je turističko mesto.

– Da li je dvorac obnovljen?

– Jeste. Dakle ne znam da li je obnovljena verzija isto tako sjajna kao što je bio u originalu, ali je urađena.

– Koliko se tokom vremena promenio sastav stanovništva?

– Stanovništvo se naravno promenilo. U Ečki su živeli Mađari, Nemci i Rumuni. Mađarsko stanovništvo se veoma smanjilo, nemačko je nestalo. Danas tu uglavnom žive Srbi i Rumuni, tu i tamo poneka mađarska porodica.

– I Vaš deda je živeo tamo?

– Sporove Ečke je u stvari vodio moj deda, a veza je ta što je deda živeo u Velikom Bečkereku, a Ečka je odatle udaljena 10 kilometara. Dakle bilo je logično što su advokata potražili u gradu, jer u Ečki ga nije bilo.

– Da li Vi ponekad odete u Ečku?

– Bio sam pre dve godine. Tada ova knjiga još nije postojala, žao mi je, jer bi u tom slučaju poseta bila interesantnija, ali je sadašnji hotel, ili kako da ga nazovem, u Ečki kupio 500 primeraka moje knjige na srpskom jeziku, da bi dali gostima.

– Da li će biti nove knjige?

– Ja se nadam da hoće.

Erne Nemet
Građanske straže su strateški partneri vlade, učestvuju u zaštiti granice i time u značajnoj meri doprinose tome da je javna bezbednost u Mađarskoj dobra – izjavio je premijerov opunomoćenik za društvena pitanja od izuzetne važnosti. Na konferenciji za štampu održanoj u Budimpešti, Žolt Njitrai je rekao da su ograda i zaštita...
19.01.2020
[ 18:55 ]
U Budimpešti su povodom Dana mađarske kulture u subotu u okviru prigodne svečanosti podeljene titule Vitezova kulture. Proglašeno je 36 vitezova iz osam zemalja. Iz Vojvodine su to karikaturista Pal Lephaft, veroučitelj i izvođač narodne muzike Bela Mičik i etnolog, istoričar kulture Ištvan Šiling. „Titulu Viteza kulture dobijaju...
18.01.2020
[ 17:31 ]
U mađarskoj županiji Bač-Kiškun sektor granice u kojem nije podignuta ograda se štiti značajnim brojem policajaca i vojnika, odnosno ozbiljnim tehničkim sredstvima. Policija koristi i toplotne kamere, a Vojska Mađarske dronove i radare – izjavio je glavni savetnik za unutrašnju bezbednost mađarskog premijera Đerđ Bakondi u petak u...
17.01.2020
[ 18:46 ]
Beolvasás folyamatban