Izbor iz sadržaja na srpskom
Karpati štite hrišćansku Evropu

Integracija koja je u toku u regionu Istočne i Srednje Evrope nije samo mogućnost, nego nosi i odgovornost – smatra poljski hungarolog Maćej Šimanovski. Istraživač saradnje u regionu veli da kulturna pozadina potrebna za integraciju postoji, ali su potrebni i praktični koraci. Veliki je problem na primer, da mreža puteva koja spaja region još uvek odražava nasleđe socijalističke prošlosti.

Kuda ide Srednja Evropa? Koje zemlje joj pripadaju? Šta o nama misle na Zapadu i na Istoku? – ova pitanja sve više zanimaju intelektualce našeg regiona, a naglašeno su prisutna u poljskoj javnosti. Barem na to upućuje Ekonomski forum „­Krynica“ održan početkom septembra. Niz konferencija pod naslovom „Evropa Karpata“ je organizovao donji dom poljskog parlamenta, sejm. U toku mnogih razgovora su spominjana pitanja u vezi budućnosti ovog regiona.

Ovom oblasti se bavi i poljski hungarolog, pisac Maćej Šimanovski. Direktor Zavoda za poljsko–mađarsku saradnju „­Waclaw Felczak“ – koji inače tečno govori mađarski –, smatra da su kulturni odnosi i zajednički sistem vrednosti dati za to da zemlje regiona samostalnije prihvate veću odgovornost za sudbinu regiona i cele Evrope.

– Tokom 1970-ih godina se još mnogo polemisalo o tome da li smo Srednja Evropa ili Istočna Evropa – kaže Šimanovski, ali je mišljenja da je to pitanje već rešeno. Zemlje višegradske saradnje – Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka – su centar regiona, ali je istovremeno unutar Karpatskog basena započeto više regionalnih saradnji koje se prepliću. – Među ovim zemljama postoji mnogo kulturnih dodirnih tačaka. To su muzika i film, koji u regionu imaju veoma mnogo sličnosti – kaže hungarolog, ali dodaje da nas već u toku detinjstva okružuje jedna zajednička kulturna mreža. Šimanovski kaže da su jako slične narodne priče i bajke, koje unutar Karpata predstavljaju slične vrednosti.

– Osnova svega toga je hrišćanska kultura. Već na početku možemo upoznati sedam smrtnih grehova, a to su najvažnije vrednosti – kaže. Svežija, ali takođe važna kulturna spona je zajedničko iskustvo stečeno za vreme komunističke diktature. – Zbog toga nas zapadni narodi ne razumeju, oni nemaju to iskustvo.

Po njemu je dobar primer za to pitanje gendera koje izaziva ozbiljne konflikte između Poljske i Zapadne Evrope. – Na ovakvu pojavu se zbog komunističke prošlosti u Poljskoj reaguje osetljivo. Shvataju je kao štetnu ideologiju, koja pokušava da utiče na razmišljanje ljudi – tvrdi Šimanovski. Ali znak kulturnih razlika je i napetost prouzrokovana migracijom. U našem regionu je naime jače izraženo hrišćanstvo, što sprečava težnju koja se širi Zapadnom Evropom, a to je da različite kulture treba uniformisati.

– Treba razlikovati dva tumačenja kulture. Lepa je navika što poštujemo umetnost drugog naroda ili nacije. Ali ne možemo tvrditi da su sve kulture jednake. Postoje kulture i postoje antikulture koje podrivaju zapadnu civilizaciju, koje su na primer bazirane na neomarksističkoj ideologiji – kaže hungarolog.

Šimanovski tvrdi da između hrišćanstva i islama postoje osnovne razlike: ove religije se različito odnose prema čoveku, individualnoj slobodi i dostojanstvu.

– U hrišćanstvu muškarcu i ženi pripada isto dostojanstvo, dok je u islamu žena drugorazredna – nastavio je. Šimanovski zbog toga kaže da je isto tako neodgovorno izbrisati razlike unutar Evrope, kao što je neodgovorno integrisati jednu stranu kulturu.

– Evropska kultura bazirana na hrišćanstvu, odnosno Aristotelovom načinu razmišljanja je suština naše civilizacije, to nas čini snažnima – formuliše stručnjak. Evropa Karpata, pre svega Srednja Evropa snosi odgovornost da očuvanjem hrišćanstva štitimo i osnove evropske kulture. U praksi, međutim, treba uraditi mnogo više. Uzalud postoji naime zajednička kulturna pozadina, naš region još nije integrisan u oblasti privrede, na nivou infra­strukture.

– Mreže puteva, železnice koje spajaju zemlje, granični prelazi: većina njih je još uvek deo komunističkog nasleđa – rekao je Šimanovski. A to već decenijama sprečava istinsku saradnju. – Jasno je da Evropska unija nema odgovarajući kapacitet da se bavi Istočnom Evropom – izjavio je na naše pitanje poljski stručnjak.

(Magyar Nemzet / Viktor Buzna)
U zemljama Zapadnog Balkana je relativno mali broj testiranih na novi tip korona virusa pozitivan, u proseku ispod deset odsto. Na Kosovu je broj registrovanih zaraženih za jedan dan povećan sa 669 na 703, ali nema podatka o tome koliko je bilo testiranih. U zemlji sa 1,8 miliona stanovnika, od kojih su 95,6 odsto muslimani, na prvi dan...
25.04.2020
[ 15:27 ]
Evropska unija je samo u martu ponudila Srbiji paket od 93 miliona evra za borbu protiv korona virusa, i dodatnih 290 miliona Zapadnom Balkanu. Iz kancelarije EU su dnevnom listu Kurir izjavili da će sledećih dana stići još pomoći iz Unije. „Za hitne mere predviđeno je 15 miliona evra. Do sada je finansirano 12 kargo letova, sa...
24.04.2020
[ 18:44 ]
Posle mesec dana prinudne pauze u četvrtak su delimično otvoreni granični prelazi kod Horgoša, Kelebije i Bačkog Brega za stanovnike pograničnog pojasa koji rade ili obrađuju zemlju preko granice. Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Pastor je u izjavi za Pannon RTV pozdravio ovaj korak, kako je rekao: ovo je radostan dan. –...
23.04.2020
[ 19:19 ]
Beolvasás folyamatban