Izbor iz sadržaja na srpskom
Subotica: Zajednička turistička ponuda Potisja krije ogroman potencijal

Na Učiteljskom fakultetu na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici je u utorak održana završna konferencija programa IPA sa temom mogućnosti razvoja vodenog turizma na Tisi.

Eksperti iz Subotice, Segedina i Novog Sada su istraživali kakve mogućnosti pruža Tisa iz aspekta turizma i aktivnosti u prirodi. Bavili su se i pitanjima, kako široj publici predstaviti živi svet Tise, odnosno posetiocima kulturne i etnološke karakteristike naselja duž reke, tradicije sela i gradova.

Univerziteti u Segedinu i Novom Sadu su već odavno primer za korišćenje prednosti koje pružaju geografska blizina i dobrosusedstvo, i održavanje mađarsko-srpske naučne i društvene saradnje. Saradnja dva univerziteta u okviru projekta Interreg-IPA CBC „Watertour“ je usmerena na razvoj turizma na Tisi i zaštitu kulturne baštine, i obraća se ljubiteljima reke, prirode i aktivnog načina života, onima koji žele da se opuste i odmore, kao i turističkim organizacijama, preduzećima, samoupravama koji im mogu pružiti odgovarajuće usluge.

Učesnike konferencije je pozdravio dekan dr Josip Ivanović, potom su održana 12 predavanja po pola sata.

Etnolog Judit Rafai je pokušala povezati turističkom putanjom kulturne vrednosti naselja Potisja.

– Reč je o vrednostima koje se sa broda mogu otkriti na obalama Tise. Interesovalo nas je kakve zajedničke vrednosti krije region, koji Tisa spaja, i koji mi etnolozi jednostavno zovemo Potisjem. Naime reka je pomogla da se te vrednosti rašire. Tu spadaju na primer sunčani zabati, ili u narodnoj ishrani mlevena paprika… Interesovalo nas je i to, šta pada u oči onima koji plove rekom i šta ih motiviše da pristanu. Shvatili smo da ima brojnih neiskorišćenih mogućnosti, recimo park dvorca u Novom Kneževcu, ili Biserno ostrvo u Novom Bečeju, koji čuvaju tragove nekadašnjeg plemićkog sveta. Istražili smo i etničke pojave. Tu možemo svrstati i ribolov ili saobraćaj na Tisi. Ima i narodnih običaja, na primer zimsko plivanje Srba iz Sanada. U Senti je običaj bio da se na Uskrs okupaju u Tisi, jer su mislili da će time oterati zlo. Istraživali smo stare priče vezane za reku, kao i predanje o poreklu same Tise, ili Atilinom grobu, o čemu su još nedavno pričali u Molu. Sve smo to saželi u jedno izdanje. Usput smo primetili da je najveći problem što ove turističke mogućnosti nisu povezane u jednu zajedničku ponudu.

– Šta će biti sa ovom studijom? Sada ste je predstavili na konferenciji, ali da li ćete je posle dostaviti nadležnom ministarstvu ili pokrajinskom sekretarijatu, da se po mogućnosti i ostvari sve ono što ste skicirali?

– Nedavno smo sazvali predstavnike svih turističkih organizacija opština koje se protežu od mađarske granice do Bečeja, da bi im predstavili saznanja koja smo sakupili. Pripremili smo i jedno izdanje prilično velikog tiraža, i organizovali radionice za pedagoge. Njima smo pripremili jedno drugo izdanje, namenjeno prosveti. Nadali smo se da će ljudi koji žive u Potisju postati svesni vrednosti koje ih okružuju. Turističke vrednosti mogu postati poznate u širem krugu samo ako je i lokalno stanovništvo svesno čime raspolaže.

Dr Valerija Pinter Krekić je jedan od urednika izdanja koje je namenjeno učenicima, a nosi naslov Kalandok a Tisza mentén (Avanture duž Tise).

– Cilj nam je bio da i učenici mogu da se upoznaju ekoturističke prirodne i društvene vrednosti Potisja. Predstavili smo aktivnosti u prirodi na teritoriji opština Kanjiža, Senta, Ada, Bečej, Novi Bečej, kakve životinje i biljke tu žive, gde se može kampovati.

– Da li su te mogućnosti kampovanja već date ili su još potrebne razne investicije?

– U suštini su date, naselja ih organizuju za decu, što lokalna omladina i koristi, samo je problem što se za njih drugde, recimo u Subotici, malo zna. Zbog toga u svom izdanju promovišemo i kampove, da bi ljudi za njih čuli.

Biolog Geza Cekuš je u okviru projekta predstavio živi svet Potisja, da bi svi postali svesni kako su i živi svet i okolina Tise velika vrednost.

– Ukazao sam na neke vrednosti koje su karakteristične za tok Tise kroz Srbiju, ali sam nažalost, istovremeno morao govoriti i o tome, koje su opasnosti koje ugrožavaju te vrednosti. Konkretno, u vojvođanskom sektoru Tise postoje samo dva aktivna gnezda crne rode, jedno kod Kanjiže, a drugo malo niže. Njima naravno mogu prići samo stručnjaci, i predstavljaju veoma veliku vrednost. Vrednost je i to što su se dabrovi vratili i ponovo nastanili u Tisi. Proletos su ih nažalost nenadležni pokušali istrebiti, ali na sreću nisu otišli daleko, samo do Adrojana, čini se da su opstali i nadamo se da će im populacija rasti. Bavili smo se i biljnim svetom, na primer nizom divljih kestena u Senti koji se proteže oko kilometar i po. Takođe u ataru Sente postoje dva hrasta lužnjaka, prema procenama su stari oko 150 godina, prečnik stabla im iznosi 2 metra, a krošnje 30 metara. I to su ogromne vrednosti.

U izdanju o rezultatima istraživanja su predstavljene i vodoplavne šume Martonoša, obala reke kod Adrojana, tiski cvet, istorijski nalazi koje su arheolozi našli u mulju reke. Čitaoci mogu da se informišu o vrstama ribe koje žive u Tisi, kao i o jelima koja se od njih prave prema tradicionalnim receptima.

Erne Nemet
Đerđ Soroš je na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu izneo koncept jedne nove obrazovne mreže. Nazvana je programom „The Open Society University Network“ (OSUN) i počinje rad sa kapitalom od milijardu dolara, izjavio je biznismen, dodavši da još traži donatore – piše portal hvg.hu. OSUN će integrisati obrazovanje i istraživanja...
24.01.2020
[ 17:21 ]
Povodom Dana mađarske kulture je u četvrtak uveče u Savremenoj galeriji u Subotici otvorena izložba radova mladih umetnika iz Vojvodine i Slovačke pod naslovom Likovna umetnost bez granica. To je ujedno i prva ovogodišnja manifestacija Centra za obrazovanje, istraživanja i kulturu vojvođanskih Mađara (VM4K). Na otvaranju izložbe su...
23.01.2020
[ 22:23 ]
Manjinska politika Mađarske služi za primer i svedoči o ozbiljnoj svesti o istoriji – izjavio je opunomoćenik nemačke savezne vlade za iseljenike i nacionalne manjine Bernd Fabricijus u sredu u Minhenu, na svečanosti povodom spomen dana Nemaca prognanih iz Mađarske. Političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) je na...
22.01.2020
[ 22:56 ]
Beolvasás folyamatban