Izbor iz sadržaja na srpskom
Laslo Vegel: „Treba ostati veran svom zavičaju kada je on u opasnosti“

U četvrtak uveče je u Subotici, u kulturnom centru „VM4K“ održano književno veče pod naslovom „Vegelovi svetovi“. Sa piscem, dobitnikom nagrade „Košut“, dramatičarem su povodom njegove knjige Temetetlen múltunk (Naša nesahranjena prošlost) razgovarali spisateljka Ildiko Lovaš i reditelj Andraš Urban.

Sam autor je svoju knjigu definisao kao autobiografski roman usađen u sliku epohe, u kojem su predstavljeni životi tri generacije. U našim krajevima su se slično formirale sudbine dedova, očeva i sinova: razvijale se, potom slamale. U životu dedova je traumu izazvao Trijanon, jer su se posle smene imperija morali snalaziti u potpuno novom svetu. U sudbini očeva je nakon II svetskog rata promena režima prouzrokovala lomove, ali su im pečat udarila i dešavanja u Vojvodini 1944-e. Rat nije izostao ni iz života sinova, kao ni novo prestruktuiranje početkom 90-ih. Roman govori o naknadnim uticajima prošlosti koja je neobrađena i nesahranjena.

– Nisu imali šanse za uravnoteženim životom, tumarali su putem sad ovamo, sad onamo. Bilo je u njima i straha, jer ko tumara, taj se i plaši.

Čoveka u Srednjoj Evropi najviše muči strah. U svom životu, ali i u istoriji vidi da se granice pomeraju, režimi stalno menjaju, dođu, odu… Strah je dakle u nama – objašnjavao je Laslo Vegel.

Zbog nesigurnosti su mnogi napustili ove prostore, on, međutim, nije, nego je „pustio korenje u tlo“.

– Dokazao sam da ne treba bežati. U trenutku kada se situacija popravila, a ja naivno poverovao da će od sada biti bolje, onda sam zahvaljujući stipendiji otišao u Nemačku, i to je bio ogroman doživljaj.

Mislim da treba ostati veran svom zavičaju kada je on u opasnosti. Kada, međutim, opasnost više nije tako velika, onda čoveče, budi malo slobodniji, kako je napisao Laslo Č. Sabo, treba putovati po svetu, ali se i vratiti. Kako su to nekada radili sveštenici, popovi: otišli su na velike evropske univerzitete, a posle se vratili u crkvu nekog malog sela. Ova dva se uzajamno ne isključuju, jer koreni pokazuju prema nebu. Posle obilaska sveta se može ponovo pustiti korenje. O „naučnicima korenja“ često negodujući kažem da ne treba postupati tako, kako oni kažu, da se treba zatvoriti u manjinski, nacionalni zapećak i tamo živeti. Ali nisam saglasan ni sa onima koji svoje korene nose u koferu, i kada slete na neki aerodrom, čim raspakuju svoj kofer, odmah puštaju korenje. Puštanje korenja je velika drama, nekad vuče prema gore, nekad prema dole, pa se ta dva i sudare. Čežnja je to za kosmopolitskim svetom.

Baš u ovoj knjizi sam napisao šta sam naučio u Zelenoj ulici u Srbobranu. Kada sam bio dete, voleo sam da prisluškujem razgovor odraslih. Nikada nisu pričali o tome kako ovde treba pustiti korenje, nego o tome ko je šta video, naučio u dalekom svetu. O tome su mogli pričati celo veče.

Laslo Vegel je govorio i o emigraciji.

– Ja ne osuđujem nikoga, ko odlazi, ali za mene je to strašno potresno. Video sam mnogočemu kraj. Bio sam svedok samoubistva socijalizma, bio sam svedok ratova, neverovatno velikih promena. Da li ću sada biti svedok nestanka jedne male zajednice, života u rasejanju?

Ako emigracija potraje na ovaj način, onda će po mišljenju demografa vojvođanska mađarska zajednica polako postati starački dom. A što bude manja, to će biti i demoralisanija. Što budemo demoralisaniji, to ćemo više nestajati. Razlozi za to su delom materijalni, ali postoje i duhovni razlozi. U poslednje dve-tri decenije su vojvođanski Mađari izgubili svest o lokalnom identitetu, da su oni Vojvođani. Ranije, kada je neko prešao u Mađarsku, uvek je naglašavao svoj lokalni identitet. Pojam sveopšteg mađarstva je potisnuo lokalni identitet. Za to odgovornost snosimo svi, i ja kao intelektualac, ali i političari. Ne naglašavamo dovoljno, koliko je važan lokalni identitet u svakodnevnom životu, ali i u kulturi, i u književnosti. Ljudi bi morali biti ponosni na svoj zavičaj, ali ne kao na zapećak, u kome se mogu sakriti, nego kao na teren, na kom se mogu takmičiti, ako treba, i sa većinskim narodom.

Prema mišljenju Lasla Vegela nije dovoljno da jedan mađarski pisac, inženjer ističe kako je Mađar, nego treba da bude jedan od najboljih pisaca ili inženjera, reditelja, informatičara … i u Srbiji. Taj takmičarski duh je, smatra, veoma važan.

Erne Nemet
Činjenice pokazuju da je poslednja decenija bila najuspešnija u proteklih sto godina mađarske istorije – izjavio je premijer Viktor Orban u nedelju u govoru o stanju nacije u Budimpešti. Premijer je rekao: Mađari su se odviknuli od toga da na sebe gledaju kao na uspešnu naciju. „Tako dugo smo bili dole, da i ne znamo kako je gore“...
16.02.2020
[ 16:42 ]
U svečanoj Sali gradske kuće u Kanjiži su se u subotu poslepodne u lepom broju okupili meštani i predstavnici opštine da bi se na forumu građana informisali i postavili svoja pitanja, odnosno podelili zabrinutost povodom migrantske krize koja traje već tri meseca. Zabrinutost građana obuhvata više oblasti. Jedna od meštana, Eva...
16.02.2020
[ 14:01 ]
Verodostojnost Evropske unije zavisi od toga da li će uspeti ubrzati proces proširenja – izjavio je predsednik Mađarske Janoš Ader, nakon što je u Rimu vodio zvanične razgovore sa italijanskim predsednikom Serđom Materelom u petak. Razmenili su mišljenja i o budžetu EU za sledećih sedam godina, kao i o migraciji. Ader je medijima...
14.02.2020
[ 22:51 ]
Beolvasás folyamatban