Izbor iz sadržaja na srpskom
Raspoloženje sudnjeg dana u Francuskoj

Prema rezultatima najnovije ankete francuskog zavoda za istraživanje javnog mnjenja „Ifop“, 65 odsto ispitanih smatra da će francuska civilizacija nestati. Dakle više od 6 Francuza od 10 ne veruje da će francuska kultura i nacija opstati u današnjem obliku. Uz to, trećina njih smatra da će se to desiti u roku od 20 godina, dramatično i brutalno. Teška je to presuda od nacije koja je opštepoznato ponosna na svoju kulturu, istoriju i tradicije.

A zašto će se kataklizma desiti? Od pristaša sudnjeg dana 27 odsto smatra da će je izazvati klimatske promene, 15 odsto zbog masovne imigracije, a 14 odsto zbog razlika koje u francuskom društvu izazivaju situaciju kvazi građanskog rata.

Opasnost od izbijanja građanskog rata se već godinama spominje u Francuskoj. Politikolog i stručnjak za islam Žil Kepel je već 2016-e napisao da je cilj „generacije džihada“ da uništi Evropu kroz građanski rat, a potom izgradi islamsko društvo.

Masovnu migraciju u Francuskoj često nazivaju „velikom zamenom“ (Grand Remplacement). Ovaj izraz je uveo francuski pisac Reno Kami (Renaud Camus), koji smatra da preovlađujuća politička elita na građane gleda kao na predmete, robu: „Roba, proizvođač i potrošač istovremeno, predmet, broj, a ne ljudsko biće“. Prema jednom istraživanju iz 2019-e godine, četvrtina Francuza veruje u teoriju, prema kojoj globalistička elita podržava imigraciju da bi starosedelačko stanovništvo Evrope zamenili novim.

Ovaj pesimizam inače nije karakterističan samo za Francuze. Stanovnici skoro svih razvijenih zapadnoevropskih zemalja su pesimisti u vezi budućnosti svoje nacije i Evrope uopšte.

Zašto povodom klimatskih promena, migracija ili ekonomskih teškoća – bile one bilo kako ozbiljne – dolaze zapadnjaci do zaključka da će njihova civilizacija izumreti u roku od jedne generacije? Uzmimo Francusku: u proteklih 100 godina je preživela dva svetska rata, kolonijalne ratove i gubitak svojih kolonija, pobunu studenata 1968-e, potom je značajan deo svog suvereniteta morala predati Evropskoj uniji, i na kraju je primorana da odobri ponovno ujedinjenje svog velikog rivala, Nemačke. Tako gledano 20. vek nije doneo niz uspeha Francuzima. Uprkos tome Francuska nesumnjivo postoji i uz izuzetak nekoliko no-go zona, sasvim je prijatno mesto za život. Ipak, dve trećine Francuza smatra da će baš u sledećih 20 godina prestati postojati. Da to nije preterano? Jer, kao što smo videli, u proteklih sto godina su imali i veće probleme od sadašnjih, i rešili su ih, preživeli su. Da li je taj ekstremni pesimizam ukorenjen u osećaju napuštenosti? U tome da Francuzi osećaju da su iznevereni od strane svojih vođa, koji se ne bave njihovim problemima. U stvari bave se, ali ih ne rešavaju.

Taj osećaj napuštenosti samo povećava iskustvo nemoći kojim se svakog dana suočavaju: svejedno je za koga glasaju, svejedno koliko dugo i kako očajno protestuju, ništa se ne menja. Kao ni u Nemačkoj, Skandinaviji ili zemljama Beneluksa. Zapadni čovek zbog toga s pravom ima osećaj kao da sedi u vozu koji juri u mrak, koji nema kočnice za slučaj opasnosti i koji nezaustavljivo ide prema nekom nepoznatom cilju.

Tamaš Lanci politikolog (mozgasterblog.hu)
Evropska unija daje više stotina miliona evra pomoći zemljama Zapadnog Balkana i istočnim partnerima u borbi protiv pandemije korona virusa – rečeno je u ponedeljak na video konferenciji za štampu Evropske komisije u Briselu. Zemlje Zapadnog Balkana – Albanija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo i Srbija –...
30.03.2020
[ 17:49 ]
Pandemija korona virusa u značajnoj meri utiče i na rad medija, a naročito štampanih, neke novine više ne izlaze ili su prešle na elektronska izdanja. Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane u najnovijoj analizi ukazuje na to da su pojavom korona virusa uočene promene u načinu izveštavanja i...
30.03.2020
[ 15:06 ]
Hrvatska, Slovenija, Austrija, Mađarska, Bosna i Hercegovina, Italija, Slovačka i Rumunija su zajednički tražile prijem uzgoja konja lipicaner rase na Uneskovu listu svetske kulturne baštine. Konačnu odluku o prijemu na listu donosi Odbor sa svetsku baštinu na svom godišnjem kongresu, u decembru 2021. godine – saopštila je vlada...
29.03.2020
[ 18:52 ]
Beolvasás folyamatban