Izbor iz sadržaja na srpskom
Iren Gabrić Molnar: Razlog iseljavanja materijalna i društvena stagnacija

U Vojvodini trenutno može biti samo 120 do 180 hiljada Mađara koji tu žive i rade. Ovu zaprepaščujuću konstataciju je iznela sociolog Iren Gabrić Molnar na manjinskom okruglom stolu koji je održan onlajn u Subotici, u organizaciji Centra za obrazovanje, istraživanja i kulturu vojvođanskih Mađara (VM4K) sa tematikom položaja mađarske nacionalne zajednice. Profesorka je rekla da hitno treba izraditi program za dijasporu.

Iren Gabrić Molnar smo pitali za razloge iseljavanja, odnosno o tome, šta bi trebalo uraditi u ovoj demografskoj situaciji.

– Na osnovu kojih kalkulacija ste došli do ove zaprepaščujuće brojke?

– Procena je da ima oko 100 hiljada ljudi koji su se definitivno iselili u proteklih 10-20 godina, odnosno konstantno žive između dve države, prelaze granicu, cirkulišu možda i višestruko. Među onima koji na kratke staze, redovno, svakodnevno ili nedeljno prelaze samo srpsko-mađarsku granicu, možemo brojati 10-15 hiljada ljudi. Nema tačnih statističkih podataka, naime u Srbiji se ne registruje odlazak stanovništva, samo ako se neko odjavi sa svoje adrese stanovanja, a to vojvođanski Mađari ne rade sve dok postoji nada da mogu da se vrate.

Iseljavanje, migracija je najvažniji razlog za smanjenje broja stanovnika. Treba reći da se to ne odnosi samo na Mađare, nego se tako ponašaju i Srbi u Vojvodini, ali i u regionima južnije od Beograda. Proteklih 50-60 godina je bila česta pojava da su ljudi odlazili na rad u inostranstvo. To je navika koju smo nasledili iz bivše Jugoslavije. Migracija je uzela maha tokom ratova 90-ih godina. Stručnim izrazom kažemo da se pojavio eksodus i da nije prestao. Praktično i dan danas, ako uzmemo samo Mađare, godišnje odlazi oko 8 hiljada Mađara iz Vojvodine, iako se broj godišnje menja, ima manjih i većih talasa. U poslednje vreme, nažalost, mladi odlaze zajedno sa porodicama, ali odlaze i stariji, mladi nastanjeni u inostranstvu povlače za sobom roditelje, na primer u nadi za boljom zdravstvenom negom.

„Ako nas je brojčano manje, treba da rastemo kvalitativno“

U proteklih 20 godina se životni standard nije znatnije poboljšao. Da li je to praktično razlog iseljavanja?

– Gledajući našu zajednicu, jedan od veoma važnih razloga je materijalna i društvena stagnacija. Ja to nazivam kulturnim i materijalnim propadanjem zajednice. Vidi se po tome ako nema odgovarajuću školsku spremu, zaostaje od većine, odnosno ako je rata zaposlenosti manja od većinskog naroda, ili ako ima manje zemlje, stanova, kuća u vlasništvu, ima manje preduzeća nego u slučaju većinskog naroda. Nije lako uporediti te podatke, jer se oni veoma često ne beleže iz aspekta nacionalne pripadnosti. Na primer poslednje tri godine ne mogu da dođem do podataka o nacionalnoj pripadnosti studenata, jer se to ne beleži u zvaničnim statistikama. I to samo procenjujemo, ili zovemo redom fakultete i kolege. Treba, međutim, videti i da ne bi trebalo samo jadikovati zbog opadanja broja stanovnika usled pada nataliteta i migracije, nego bismo morali veoma da se trudimo da kvalitativno poboljšamo vitalne podatke naše zajednice. Znači da težimo višoj školskoj spremi, da imamo više zaposlenih u granama koje su primarne, dobro plaćene, elitne, da pokrenemo preduzeća. Veoma je važna pomoć Fondacije Prosperitati od strane matice. Njome možemo podržati relativno mlade i srednji sloj, koji su se možda baš premišljali, da li da odu ili ostanu. Na kraju se odlučuju za preduzetništvo i ostaju kod kuće, a možda stvaraju radna mesta i za druge.

Isto tako smatram važnim da što više njih završi višu školu ili fakultet. Istraživali smo i raspoloženje da se nastavi sa učenjem, faktore koji određuju izbor univerziteta. Veoma je važno da fakultet bude blizu, da bi studiranje što manje koštalo, kao i da se delom ili potpuno može učiti na mađarskom jeziku. Veoma sam žalosna zbog podatka, koji je takođe procena, da oko 1500 mladih uči kod kuće, a više od 2 hiljade u Mađarskoj. Dakle na taj način mogu da propadnu fakulteti i odseci koji su kod kuće obezbeđeni. A mogli bismo otvarati i nove, koje tržište zahteva, samo nema za njih studenata, talenata.

„Bio bi potreban program za dijasporu“

Baš zato sam predložila da se zbog odlivanja talenata izradi program za dijasporu, program koji bi omogućio da permanentno budemo u vezi, komuniciramo sa onima koji žive stalno ili privremeno u inostranstvu. Istina, nisu svi u Mađarskoj, mnogi žive u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Švedskoj, ali se i dalje deklarišu kao vojvođanski Mađari, čak i tamo u inostranstvu. Primetili smo i da među njima postoji neka privlačnost, veza, dakle uzajamno se traže i pomažu oni koji su iz istog mesta, rođaci, bivši susedi … I to je velika stvar, vrednost, komunikacijski kapital, koji bi pomogao da se sa njima lakše stupi u kontakt povodom mogućnosti kod kuće.

Za mene je zamislivo i da Mađarski nacionalni savet pravi programe podrške ne samo za one koji ostaju kod kuće, nego da može dopreti i do onih koji uče ili privremeno rade u inostranstvu, kada postoji odgovarajuće radno mesto i sistem povezanosti, da bi se vratili kući. Stručnjaci govore o cirkulisanju stručnjaka. U EU je to uobičajena pojava. Srbija doduše neće skoro postati članicom Evropske unije, ali se stanovništvo već ponaša kao da je Evropa stvarno ovde, barem iz aspekta Vojvodine. Mi smo najevropskiji deo ove zemlje, zavisimo od Evrope, to vidi i stanovništvo i tako se ponaša.

Erne Nemet
Mađarska će podržati bliskoistočnu politiku Sjedinjenih Američkih Država u Evropskoj uniji – objavio je ministar spoljne trgovine i spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto na društvenoj mreži nakon što se u utorak u Vašingtonu sreo sa Džaredom Kušnerom, zetom i glavnim savetnikom američkog predsednika Donalda Trampa, koji je igrao...
16.09.2020
[ 10:10 ]
U Budimpešti je obnovljena vila u kojoj je smešten Institut „Kertes Imre“; ova institucija osim obrade životnog dela pisca dobitnika Nobelove nagrade o kojem je nazvan, čuva i delove ostavštine Artura Kestlera, Đerđa Petrija i Janoša Pilinskog, kao i celokupnu ostavštinu Janoša Siverija. Institut „Kertes Imre“ je, na osnovu...
15.09.2020
[ 21:00 ]
U Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori se ne smanjuje dnevni broj novozaraženih, dok se u drugim zemljama Zapadnog Balkana primećuje postepeno smirivanje. Kao što je poznato, u Srbiji je objavljeno da su putovanja u Bosnu, Crnu Goru i Hrvatsku opasna, pa će od vikenda biti pod lekarskom kontrolom svi koji se vraćaju iz tih...
15.09.2020
[ 12:56 ]
Beolvasás folyamatban