Izbor iz sadržaja na srpskom
Jene Hajnal: „Oseća se novo buđenje u mađarskoj dijaspori u Vojvodini“

Dan rođenja Gabora Betlena, 15. novembar je Dan mađarske dijaspore od 2015-e godine. Ovaj dan je, uprkos epidemiološkoj situaciji, obeležen i u Vojvodini, u skladu sa shvatanjem da kada su ove zajednice još više izolovane od bloka i matice, njihova zaštita je posebno važna.

U kakvom stanju se nalazi vojvođanska dijaspora? Pitanje smo prvo postavili predsedniku Mađarskog nacionalnog saveta Jeneu Hajnalu, a potom predsedniku Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara Aronu Šutušu.

Jene Hajnal je optimista, uprkos trenutnoj situaciji, veruje da će mađarska dijaspora u Vojvodini opstati.

– Brojčano opada ne samo dijaspora, nego cela naša zajednica u Vojvodini, pa moramo da pripazimo na sve. Ne samo na Dan dijaspore, nego tokom cele godine. Kada izgovorimo reč dijaspora, uvek je to pomalo bolno, ali ono što je dobra vest, jeste da sam ovih dana, kada smo slali nove bojanke, između ostalog u Sremsku Mitrovicu, Bačku Palanku, Kulu, Vrbas ili Vršac, video da jako mnogo dece želi učiti mađarski. Čovek u takvim situacijama oseti da situacija nije toliko beznadežna. Kada su 60-ih i 70-ih godina u tim naseljima ukinuti mađarski razredi, veoma brzo je krenula asimilacija i zbog učenja na srpskom jeziku je oslabljena ili nestala svest o identitetu. Sada smo ipak svedoci novog mađarskog buđenja. Ako do sada i nisu znali jezik, sada ga ponovo uče.

– Šta je tome razlog?

– Evidentno je da je preduslov dvostrukog državljanstva, dobijanja mađarskog državljanstva da ljudi umeju progovoriti na mađarskom, da umeju komunicirati, ali ja mislim da je važnije da su ljudi shvatili da je i ovde dobro pripadati mađarskoj naciji. Nestaje osećaj stida vezan za manjinsko bitisanje. Nedavno smo bili u Sremskoj Mitrovici, gde smo videli upravo to. Kako smo prolazili ulicom, naš vodič je redom pokazivao kuće i govorio da i tu stanuje neko sa mađarskim imenom, i tamo, i tamo. Bili smo iznenađeni, koliko toga još treba da se uradi u Sremu! To verovatno nije posledica Trijanona, nego datira od ranije. Kada je ova teritorija unutar Austro-ugarske monarhije pripala Hrvatskoj, uvedene su mnoge antimađarske mere, da bi odstranili tamošnje stanovništvo. Posledice osećamo i danas.

– U poslednje vreme je MNS obratio posebnu pažnju dijaspori, sigurno će biti tao i ubuduće.

– Sada se radi na strategiji zvaničnog korišćenja jezika i pisma. Polazi se od toga da život u maternjem jeziku određuje čoveka. Upravo zbog toga svaki element strategije je usmeren na to, kako možemo sačuvati naš maternji jezik, kako ga podići na viši nivo i kako ga koristiti u svakodnevnom životu, kako možemo koristiti mogućnosti koje zakon pruža i kako se odnosimo prema tome. U mnogim situacijama nisu zakoni ti što utiču na nas, nego okruženje, kada treba progovoriti na mađarskom, pisati na mađarskom, nešto rešavati na mađarskom. Faktor koji nas sprečava je u nama, njega treba da pobedimo i ponosno prihvatimo osećaj, svest, mogućnost da možemo progovoriti na mađarskom, da kao preduzetnik, na primer, naziv i opis proizvoda mogu istaći i na mađarskom.

I Aron Šutuš, predsednik Kulturnog saveza vojvođanskih Mađara je stekao utisak da mađarske zajednice u vojvođanskoj dijaspori još nisu odustale od borbe za opstankom:

– Živimo u svetu kada imamo za sobom veoma lepu deceniju svesti o identitetu, osećaja pripadnosti naciji, a pred nama je veoma lep vek u znaku toga. Zajedno i istim angažmanom treba stići svuda, paziti i podržati svaku ideju, svaku želju. Ima veoma mnogo snage u mađarskim zajednicama u rasejanju, umeju razmišljati o budućnosti. Iz toga svi možemo crpeti snagu. U tim zajednicama se osnivaju kulturna društva, ponovo se uče narodni plesovi …

– Gde je bilo primera za to u poslednje vreme?

– U Padeju je ponovo krenulo organizovanje grupa za narodne plesove u barem dve generacije, ali možemo navesti i Ostojićevo, ili Jermenovce u Južnom Banatu, gde je obnovljeno bavljenje folklorom. Ako samo pogledamo da su zahvaljujući Šamuu Kišu ove godine horovi iz Kovina, Pančeva i Ivanova pripremili zajedničku produkciju za smotru Durindo … Predstavljaju jednu ogromnu snagu, ali ne samo na pozornici, nego šalju poruku i današnjici i budućnosti, kako lep zajednički život umeju da ostvare sebi i svojim potomcima čuvajući nacionalne vrednosti.

Erne Nemet
Opšta bolnica u Senti je dobila pet novih respiratora i dodatnih pet monitora namenjenih za intenzivnu negu. Ova sredstva je instituciji poklonila Vlada Mađarske. Prebačena su iz Kliničkog centra Vojvodine u subotu poslepodne. Dr Beata Čaki, direktorka bolnice je izjavila da je ova medicinska oprema stigla u pravom trenutku. U...
28.11.2020
[ 16:57 ]
Mađarska vlada je poklonila stotinu respiratora i isto toliko monitora koji služe za praćenje stanja pacijenata Kliničkom centru Vojvodine – objavio je ministar spoljne trgovine i spoljnih poslova. Peter Sijarto je u izjavi agenciji MTI rekao: „u našem slučaju se ne poklapaju granice zemlje i nacije, a smatramo da je svaki Mađar...
26.11.2020
[ 19:56 ]
„Ako želimo sačuvati svoju slobodu, Evropa se ne sme potčiniti Soroševoj mreži“ – napisao je u odgovoru na članak Đerđa Soroša mađarski premijer Viktor Orban, a objavio portal miniszterelnok.hu. Premijer je počeo svoj tekst time da mnogi smatraju da jedan premijer ne treba da polemiše sa Đerđom Sorošem, jer je on privredni...
25.11.2020
[ 15:51 ]
Beolvasás folyamatban