Izbor iz sadržaja na srpskom
Brankin put od Kanjiže do Španije i Indije

Kratki film Branka se bavi delikatnom temom, a delo je reditelja Akoša K. Kovača, rodom iz Subotice koji živi u Budimpešti, i scenariste Tamaša Olaha iz Kanjiže. Bavi se otmicama novorođenčadi u bivšoj Jugoslaviji. Počev od 60-ih godina su nestajala novorođenčad iz bolnica, što je dugo bio tabu, štampa se počela baviti problemom tek od 2000-ih godina.

Film je do sada pozvan na više od dvadeset festivala i dobio je brojne nagrade. O delu i o njegovom uspehu smo razgovarali sa scenaristom Tamašem Olahom.

- Čini se da je opšte mesto da često tema pronađe čoveka. Pročitao sam jedan članak o otmicama beba u Jugoslaviji, odnosno o tome kako mnoge majke i dan danas traže svoju decu, a da nema ni tragova, ni odgovornih. O tome sam jednom u Budimpešti razgovarao sa Akošom K. Kovačem, rediteljem filma. On tada još nije mnogo znao o temi. Akoš je rekao da bi o toj priči trebalo snimiti film. Već smo na početku znali da ćemo temi pristupiti na dokumentarni način, ali da ne želimo uraditi dokumentarni film. I zbog toga što se o tome veoma malo zna. Konkretno, reč je o tome da su u bivšoj Jugoslaviji počev od 60-ih godina pa do 90-ih, prema pretpostavkama, sa porođajnih odeljenja bolnica uz državnu pomoć, odnosno saradnju tamošnjih lekara odnošena deca i prodavana parovima u inostranstvu. Roditeljima su lagali da su bebe umrle na porođaju. Ovo je dirljivo i istovremeno odvratno, ali mi smo hteli prikazati ljudsku stranu priče. U fokusu našeg filma nisu majke, ni bebe, ni porodice, nego jedna medicinska sestra, Branka.

- Ona bi trebalo da uzme decu od roditelja.

- Tako je. Branku smo stavili pred odluku koja je univerzalna, moralna odluka, a ima težinu da je teško izboriti se sa njom. U stvari svaki film se bavi opštim ljudskih pitanjima, mukama, odlukama, pa tako i naš film, a priča je strašna istorijska činjenica.

- Film je predstavljen prošle godine, od tada je viđen na više od 20 festivala, a žiri ga je svugde primio sa pohvalama.

- Veoma nas raduje što je naš film u proteklom periodu prikazan na zaista brojnim festivalima u Evropi i šire. I nagrade glumcima, najboljem reditelju, najboljem filmu, pokazuju da smo uspeli „uhvatiti“ nešto. Veoma nam je važno što ovim filmom skrećemo pažnju na temu koja je i danas bolna.

- Na kojim festivalima je film bio najuspešniji?

- U Španiji, u Suriji na festivalu kratkih filmova je izabran za najbolji film, a glavna glumica, Dina Mušanović je dobila i nagradu za najbolju glavnu ulogu. U Berlinu je u svojoj kategoriji takođe izabran za jedan od najboljih filmova, a na jednom italijanskom festivalu je dobio nagradu publike, odnosno nagradu za najbolju muziku. Među festivalima u Mađarskoj treba istaći smotru u Lakiteleku, gde je film dobio glavnu nagradu, ali je nagrađen i na BUSHO, odnosno Budapest Short Film Festivalu. Ali značajna je stvar da je do sada stigao na 24 festivala, od Indije, preko Egipta pa sve do Portugalije.

- Čuo sam da će u Španiji film postati školsko gradivo.

- Dobili smo ponudu od jednog grčkog filmskog stvaraoca koji živi i podučava u Španiji. Tražio je kopiju filma da bi ga predstavio učenicima jednog kursa kratkog filma u Madridu.

- Skupila se jedna veoma dobra ekipa filmskih stvaralaca, mlada garda. Da li će biti još zajedničkih filmova?

- Ja se nadam, jer se skupila ekipa sa kojom bi rado svako ponovo radio. Radili smo zajedno osam dana, a i članovi tehničke ekipe kažu da bi bilo kada ponovo uradili sve iz početka, jer im je to bio veliki doživljaj. To kažu i glumci, ali je i nama, vođama stvaralačkog tima rad predstavljao doživljaj. Treba, međutim, reći da je to bio međunarodni štab. Veliki deo je iz Mađarske, glumci iz Srbije, a glavna glumica je iz Bosne i Hercegovine. Film je dakle snimljen u međunarodnoj saradnji u Kanjiži i Novom Kneževcu.

Erne Nemet
Zavod za zaštitu spomenika kulture je stavio pod prethodnu zaštitu tri verska objekta u Novom Sadu. Radi se o Franjevačkom samostanu, Baptističkom centru i Nazarenskom molitvenom domu. U Zavodu kažu da se radi o objektima čiji su vlasnici verske zajednice, a i one i objekti u kojem se nalaze vrednovani su kao nesporne...
13.05.2022
[ 9:50 ]
U organizaciji Rimokatoličke crkve u Srbiji, u Hotelu „Vojvodina“ u Zrenjaninu je održan simpozijum na temu šta uraditi sa crkvama koje se ne koriste. Zrenjaninski biskup dr Laslo Nemet je na skupu istakao da žele ukazati na ovaj problem koji treba rešiti, jer po selima ima više zapuštenih i ruševnih crkava koje se ne koriste. -...
12.05.2022
[ 21:28 ]
Žiri u sastavu Jožef J. Fekete, pisac i književni kritičar, dr Ištvan Šiling, lingvista i etnograf, Timea L. Moger, pesnikinja i predsednica žirija, na zasedanju 5. maja 2022. godine, doneli su jednoglasnu odluku da Književnu nagradu „Herceg Janoš“ Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ u Somboru ove godine dobije kao priznanje za...
11.05.2022
[ 21:18 ]
Beolvasás folyamatban