Viktor Orban neće učestvovati na neformalnom sastanku šefova država i vlada Evropske unije 23. i 24. aprila, zbog obaveza u vezi sa primopredajom vlasti – saopštio je u četvrtak na svojoj Fejsbuk stranici ministar zadužen za poslove Evropske unije.

Janoš Boka je naveo da, pošto na tom neformalnom sastanku neće biti donošenja odluka niti usvajanja pisanih zaključaka, premijer nikoga neće ovlastiti da predstavlja Mađarsku.

Na dnevnom redu sastanka nalaze se kriza na Bliskom istoku i njen uticaj na Evropu, kao i opšta pitanja u vezi sa narednim sedmogodišnjim budžetom Evropske unije. U tim pitanjima stav mađarske vlade je poznat i nije se promenio. O tome smo obavestili kabinet predsednika Evropskog saveta – dodao je.

Ministar je napisao i da će na neformalnom sastanku biti obezbeđeno predstavništvo Mađarske koje nije na političkom nivou, te da će Mađarska biti informisana o opštim pravcima razgovora.

Eniko Đeri: Ko će od sada preuzimati krivicu u Uniji?

Još tokom kampanje međunarodni mediji su nagoveštavali ovu temu, a sada to pitanje izaziva iskrenu zabrinutost i u briselskim hodnicima: šta će biti sa Unijom u „Evropi bez Orbana” – pita se Eniko Đeri, poslanica Fidesa u Evropskom parlamentu, u svojoj objavi na Fejsbuku.

Do sada su stvari funkcionisale prema veoma udobnom, prećutnom paktu.

U brojnim osetljivim i podeljenim pitanjima – kakva su, između ostalog, ona koja pominje i Politico u vezi sa ubrzanim pristupanjem Ukrajine i višemilijardskom pomoći – lideri država članica mogli su mirno da se oslone na to da će biti dovoljno da sačekaju veto mađarskog premijera, koji će potom postati glavna meta i preuzeti sav teret umesto svih ostalih.

Bilo je beskrajno udobno predstavljanje zastupanja interesa jedne zemlje kao pukog „pravljenja problema”, dok su se drugi evropski lideri tiho, izbegavajući odgovornost, sklanjali u sigurnu senku mađarskog veta. Jednostavno rečeno: Viktor Orban je blokirao pitanja koja ni oni nisu želeli, a uz to su još mogli i da ga kritikuju zbog toga. Otvoreno i jasno zastupanje interesa nasuprot licemernom ponašanju.

Tom besplatnom ručku je, međutim, došao kraj.

Juče je i Politico – list na osnovu kojeg se informišu donosioci odluka u Briselu – povodom novonastale briselske stvarnosti i samita EU bez Orbana postavio pitanje: ko će preuzeti ulogu glavnog remetilačkog faktora?

Odgovor će za mnoge biti bolno otrežnjenje: od sada više neće biti nikoga iza koga se mogu sakriti. Lideri drugih zemalja moraće i sami otvoreno da preuzmu konflikte i da stanu u odbranu sopstvenih nacionalnih interesa. Više neće moći da upiru prstom u zgodnog žrtvenog jarca – ako je neki predlog loš, oni će morati da kažu „ne”, čak i ako to, suprotno glavnoj struji, donosi ozbiljan gubitak ugleda i politički rizik.

Gotovo je sa licemerjem, vreme je da se svako otvoreno izjasni.

Na primer, kada je reč o početku pristupnih pregovora Ukrajine sa Evropskom unijom, što brojne zapadnoevropske zemlje uopšte ne podržavaju, ali smo do sada samo mi imali hrabrosti da to glasno kažemo: Ukrajina je svetlosnim godinama daleko od ispunjavanja uslova.

Sve to ukazuje i na najveću slabost Evropske unije u ovom trenutku. Protiv jednog unapred određenog zajedničkog neprijatelja bilo je najlakše stvoriti jedinstvo. Ali šta će ubuduće držati na okupu i povezivati evropsku zajednicu, duboko podeljenu po bezbrojnim pitanjima, sada kada više nema nikoga koga bi svi zajedno mogli da mrze?

Vreme će uskoro dati odgovor na ta pitanja.