10. mart 2010. [23:26]
Aniko Muškinja Hajnrih: Posebni birački spiskovi će se i dalje popunjavati

U Republici Srbiji ne postoji posebna evidencija o pripadnicima nacionalnih manjina, iz osnovnog razloga što građani Srbije nemaju obavezu da se u bilo kojoj situaciji izjašnjavaju o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Upisom u poseban birački spisak pripadnici nacionalnih manjina samo izražavaju svoju želju da se izbor nacionalnog saveta njihove nacionalne manjine vrši neposrednim putem, tajnim glasanjem pripadnika manjine upisanih u poseban birački spisak - izjavila je za portal „VajdasagMa” (Vojvodina danas) državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Aniko Muškinja Hajnrih (Aniko Muškinja Heinrich) povodom isteka roka za upisivanje u biračke spiskove manjina, nakon čega sledi raspisivanje izbora i tromesečna kampanja za izbore 19 novih nacionalnih saveta u Srbiji.
Što se tiče nedoumica oko posebnih biračkih spiskova, ona je objasnila da upisivanje u poseban birački spisak ne znači „skidanje“ sa opšteg biračkog spiska niti gubitak bilo kakvog drugog prava.
Uvid u biračke spiskove imaju lica koja ih vode, odnosno ovlašćeni izvršioci u gradskim odnosno opštinskim upravama i u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava.
Sa upisom u poseban birački spisak nastaviće se i nakon privremenog zatvaranja biračkih spiskova, odnosno održanih izbora, jer je to kontinuirani proces što znači da se u poseban birački spisak i u buduće mogu upisati svi oni pripadnici nacionalnih manjina koji imaju opšte biračko pravo i žele da učestvuju u narednim izborima (istekom 4 godine), odnosno svi oni koji će u buduće punoletstvom sticati opšte biračko pravo, a žele da učestvuju u narednim izborima.
Na pitanje novinara povodom mišljenja tri mađarske stranke da bi biračke spiskove trebala da sastavi država i da bi u tom smislu trebalo izmeniti zakon, ona je odgovorila:
-Ne razmišlja se o izmeni Zakona u ovom pravcu, jer bi to bilo potpuno besmisleno. Birački spiskovi su formirani i oni će se se i dalje voditi i popunjavati upisom na osnovu zahteva pripadnika manjina, i to je proces koji se ne može menjati.

10. mart 2010. [13:58]
Mađarska zajednica je pokazala svoju zrelost

Sa upisivanjem u poseban birački spisak za izbor svog nacionalnog saveta mađarska zajednica u Vojvodini pokazala je svoju političku zrelost – izjavio je za subotičku RTV „Pannon” predsednik Mađarskog nacionalnog saveta Laslo Joža (Józsa László).
Mađari su prikupili za 15 hiljada više potpisa od zakonskog minimuma od 117 320.
Istovremeno i Nemački narodni savez je obavestio ovu medijsku kuću da je prikupljen dovoljan broj potpisa za neposredne izbore i ove nacionalne zajednice.

9. mart 2010. [19:22]
Savet SVM-a: Kasa je isključen

Savet Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) na sednici održanoj 8-og marta jednoglasnom odlukom odbio je žalbu Jožefa Kase (Kasza József) na odluku o njegovom isključenju iz stranke. Sa ovim stavom drugostepenog organa odluka disciplinske komisije stranke od 10-og februara o oduzimanju titule počasnog predsednika i o isključenju Jožefa Kase iz stranke postala je pravosnažna. (Služba za informisanje SVM-a)

9. mart 2010. [17:43]
Istekao je rok za upisivanje u poseban birački spisak

Danas ističe rok za dobrovoljno upisivanje u poseban birački spisak manjina za izbor nacionalnih saveta, a sutra će se znati koje su nacionalne zajednice ispunile zakonski uslov za neposredne izbore. Prema zakonu, na posebnom biračkom spisku određene manjine treba da bude upisano više od polovine od ukupnog broja birača na osnovu podataka iz poslednjeg popisa stanovništva, umanjeno za 20 %. Prema podacima Ministarstva za ljudska i manjinska prava u maju ili u junu ove godine u 167 opština Srbije neposrednim putem ili putem elektora bira se 19 nacionalnih saveta.
Prema popisu iz 2002. u Srbiji 1.285.163 stanovnika pripada jednoj od 28 nacionalnih zajednica. Najviše ima Mađara (293.299), a najmanje Cincara (293). Od pripadnika manjina u Srbiji sa biračkim pravom raspolaže 640 000 građanina.

8. mart 2010. [22:35]
Skup u Parizu povodom godišnjice trianonskog ugovora

Svetski savez Mađara poziva sve Mađare sveta da se ove godine okupe u Parizu kod palate u Versaju da bi ukazali da sporazumom, koji je, ne uzimajući u obzir važeće sporazume o primirju, potpisan u tom mestu 4. juna 1920. u sali Trianon pod diktatom, mađarska nacija je svesno i bez osnova žigosana i ponižena. Na spomen-skupu će se sa nacionalnim simbolima, sa načinom odevanja, sa crnom trakom, sa transparentima i prigodnim programom ukazati na zamisao da Mađari, kao branioci hrišćanske Evrope takođe imaju pravo na nacionalno dostojanstvo. Skup će se održati 4. juna i organizatori očekuju učešće Mađara iz matične zemlje i Zapadne Evrope, kao i dolazak pripadnika onih zajednica iz okruženja koje su ovim sporazumom postale manjine. (Iz saopštenja Svetskog saveza Mađara)

8. mart 2010. [21:42]
Radio Subotica za sada se ne privatizuje

Na predlog Upravnog odbora Radija Subotice i Saveta grada Republička agencija za privatizaciju odložila je primenu odluke o privatizaciji Radija Subotice. To praktično znači da imovina radija ne može da se proda narednih 180 dana – kaže se u saopštenju predsednika Upravnog odbora ove medijske kuće Tonija Bedalova. (Radio Subotica)

8. mart 2010. [21:30]
Joža: Savet lista je potreban zbog analize urađenog

Upravnom odboru preduzeća za izdavanje lista “Mađar so” (Magyar Szó) jasno je da ne raspolaže sa nikakvim pravom kontrole ostvarivanja uređivačke politike lista i to je sasvim u redu, međutim, ne može se izgubiti iz vida da su se u listu dogodile stručne greške i da ne postoji nikakav mehanizam kontrole lista – izjavio je za portal „VajdasagMa” (Vojvodina danas) predsednik Upravnog odbora „Mađar so-a” Laslo Joža (Józsa László), koji je ujedno i predsednik sadašnjeg Mađarskog nacionalnog saveta, povodom odluke nacionalnog saveta o formiranju saveta lista za praćenje uređivačke politike. On je podvukao da mehanizam kontrole ne znači i cenzuru, jer po njemu, pod cenzurom se podrazumeva pojava kada neko „sa strane” diktira šta treba i šta se može objaviti u listu. Predlog Mađarskog nacionalnog saveta određuje i zadatke budućeg saveta, a to je vrednovanje ostvarivanja osnovnih pricipa uređivačke politike. „Pod ovom merom se ne može podrazumevati cenzura ni zbog toga što će savet lista moći da prihvati izradu analize urađenog i neće moći da kaže unapred šta da bude ili šta da ne bude u listu” – objasnio Joža u intervjuu iz kojeg se jasno vidi da bez obzira na negativne kritike zbog odluke o formiranju saveta lista, Mađarski nacionalni savet neće odustati od svoje namere.

6. mart 2010. [21:23]
U Bačkom Jarku umrlo je blizu hiljadu dece
Sumirani su podaci o preminuloj deci u jugoslovenskom logoru smrti

Ovih dana, sumirao sam podatke preminule dece u jugoslovenskom logoru smrti u Bačkom Jarku za period između decembra 1944 i aprila 1946 godine, na osnovu 6429 upisanih u matičnu knjigu umrlih, i sa prikazom umrlih po mesecima. Po tome navodim tačan broj, ispravljajući raniju procenu od preko osam stotina preminulih. Naime, tokom 17 meseci, u logoru smrti, umrlo je ukupno 955-oro dece (od jednodnevnih novorođenčadi do osamnaestogodišnjaka). Žrtve su pretežno nemačke nacionalnosti ali i broj žrtava mađarske dece se bliži cifri od 90. Nemci su augsburške evangelističke, reformatske i rimokatoličke veroispovesti, dok su Mađari većinom rimokatolici. Pripadnike drugih vera među žrtvama nalazimo samo kao potomke mešovitih brakova. Moramo spomenuti da je među umrlima i jedan dečak Srbin, pravoslavne veroispovesti za koga se još ne zna kako je dospeo u logor. Većina preminule dece je ispod 10 godina starosti dok je među njima bilo i mnogo odojčadi starih tek par dana, nedelja ili meseci.
Matične knjige umrlih ne pružaju dovoljno podataka za utvrđivanje broja dece koja su prošla kroz logor smrti tokom skoro godinu i po dana robovanja, ali iz službenog pisma datiranog 22. februara 1945.godine znamo da kapetan Prodanović, komandant Novosadskog vojnog okruga, u uputstvu komandi jaračkog logora govori o cifri od hiljadu zatočene dece, i radi snabdevanja propisuje nabavku 60 litara mleka...( „neka Komanda mesta organizuje izdavanje 60 litara mleka za Komandu logora Novosadskog Područja u Bačkom Jarku, a radi ishrane oko 1000 dece.“). Lako je izračunati da bi svako dete dobilo za naprstak mleka pod uslovom da je mleko došlo do njih, ali to najčešće ostaje samo mrtvo slovo na papiru. Bački Jarak je tokom sedamnaest meseci pretrpan hiljadama nesrećnika – po nekim procenama taj broj iznosi između 18 do 19000 ljudi. Snalazili su se kako su znali i umeli: u početku su štošta nalazili među zalihama odbeglih starosedelaca, a kasnije su za ishranu upotrebljavali žitarice i kukuruz iz čardaka. Starija deca, pod uslovom da su uspela da se iskradu, išla su u Temerin da moljakaju za hranu. Mnogi Temerinci su, osluškujući svoja srca, nalazili načina da doture pakete gladujućim komšijama i poznanicima. Ovo je samo donekle ublažilo glad ali se ne može reći da je i uklanjalo istu.
Uprava vojnog okruga nije bila u stanju da prehrani toliku gomilu ljudi – ali logor nije ni osnovan iz tih razloga. Takođe, februara 1945.godine komandant okruga, za potrebe logora, upućuje vagon krompira, vagon pasulja i tonu luka. Osim toga za decu je poslato i 100 kilograma sapuna i doslovno 25 češljeva?! Nije ni čudo što se pod ovakvim uslovima brzo umanjuju psihofizičke sposobnosti i otpornost, kako kod odraslih tako i kod dece. Od aprila 1945.godine broj umrlih u velikom broju raste: počev od tada broj mrtvih se meri stotinama mesečno. Deca najviše umiru tokom jula i avgusta 1945.godine, pre svega od zaraznih bolesti. Po statističkim podacima, pisanim za potrebe novosadskog okružnog odeljenja za narodno zdravlje, u izveštaju sastavljenom od strane logorskog lekara i komandanta logora, „Komandant Đoka“ u potpisu, još i januara1946.godine glavni uzroci umiranja su proliv usled neodgovarajuće ishrane (dystrophia) – od ovih simptoma umrlo je 180 zatočenika. Kao sledeći uzrok smrtnosti navodi se iznemoglost usled gladovanja (77 žrtava). Pegavi tifus takođe uzima danak – 1.januara 1946.godine evidentirano je 13 slučajeva a beleže se i novi slučajevi oboljevanja do 16.januara. Izveštaj sastavljen od strane lekara uopšte ne krije da internirani jaračkog logora drže u zatočeništvu pod bestijalnim uslovima...
«... 60 % ljutstva prikazuje znakova distrofije, od ovih od prilike polovina ima otečene noge... Prašovali smo D.D.T. praškom 7336 ljudi i 836 stanova.... Šugavost smo pronašli i lečili kod 369 ljudi... Rublje menjati 50 % logoraša ne mogu, zato je vrlo teško lečiti šugavost i čireve.»
«Loženje moguće samo pljevom, i to nema dosta, mnogi ljudi su dobili smrzotine sa ranama na nozi. Slama treba više jer ljudi leže na patosu i na zemlji, potrebno bi bilo slamu više puta menjati... Hrana je jednolična i nedovoljna, naročito deci bi bilo potrebno osigurati odgovarajuću hranu.»
Csorba Béla (Bela Čorba)

6. mart 2010. [14:05]
Radio 90 primeniće građansku neposlušnost

U Srbiji je zatvoreno 600 radio stanica, zbog toga je ostalo 6 hiljada ljudi bez posla, a u Vojvodini su Mađari izgubili više lokalnih eletronskih medija – upozorava redakcija Radija 90 iz Hajdukova, mesta blizu Subotice. Kako javlja Radio Subotica, lokalna nezavisna radio stanica u Hajdukovu će emitovati svoj program bez dozvole, primenjući mogućnost građanske neposlušnosti sve dok Republička radiodifuzna agencija Srbije neće da „sedne za sto” da bi razmotrila problem emitovanja programa rusinskih, mađarskih, hrvatski, slovačkih i drugih manjinskih radio stanica.

6. mart 2010. [13:04]
Srbi ne vole ni Mađare

Srbi više vole Japance nego svoje susede, članove onih nacionalnih zajednica sa kojima zajedno žive – saznaje se iz rezultata jednog istraživanja. Dve institucije za istraživanje javnog mnenja, „Medium Gallup” i „Megatrend” zajedno su došle do saznanja da na skali od -5 do +5, Mađari zauzimanju negativnu poziciju od 1,6. Srbi i dalje najmanje vole Albance (-3,3) i Hrvate (-2) što se može objasniti nedavnim ratovima, međutim, Bosanci – sa kojima su takođe bili u ratu – dobili su bolju poziciju (-1,3) od Mađara. Za Srbe su u isto tolikoj meri (-2) (ne)prihvatljivi i Romi.
Od velikih nacija jedino su Rusi dobili mesta na pozitivnoj skali. Amerikanci su najmanje prihvaćeni, za njima slede Englezi i Francuzi. Naspram njima, Italijani, kao i Japanci nalaze se na pozitivnoj skali. Zanimljivo je da su među Srbima Englezi manje prihvaćeni od Nemaca. (Na osnovu podataka „Medium Gallup-a” i „Megatrenda”)

 Prethodne vesti