Nakon Budimpešte i Sombora roman Ane Fridrih "Miért? Warum?" je predstavljen i u Temerinu. Roman se bavi životom žene mađarsko-nemačkog porekla, koja je preživela logor smrti u Bačkom Jarku - napisala je dopisnica "Vajdašag ma".

Publicista Marton Matuška i istraživač jaračkog logora Bela Čorba su predstavili dokumente u vezi sa tim logorom.

U romanu Ane Fridrih sudbina Roze Emling Mađarice-Nemeice iz Jugoslavije pokazuje sve one gubitke koji su se samo nagomilavali tokom godina i presudnih događaja.: počevši od koncentracionog logora u B. Jarku, višestrukog silovaja, gubitka porodice i njenog cepanja na tri države, odustajanja od snova i planova, neuzvraćenih ljubavi i potpunog emocionalnog sagorevanja.

Autorka je rekla da je storiju okosnicu romana dobila od prijateljice: - Marta, moja drugarica iz Novog Sada je više puta pominjala Magdu koja živi u Nemačkoj i koja je zbog bolesti morala da se useli u gerontološki centar. Ispričala mi je da je Magda imala težak život, da je preživela logor smrti u Bačkom Jarku, gde su je više puta silovali. Martu je majka više puta posetila u logoru, odnosila joj je hranu, pa ju je zapravo majka spasila od toga da umre od gladi. Poistovetila sam se sa životnom pričom 14godišnje devojke i nazvala sam je Roza Emling. Roza je lepo devojačko ime, a prezimena mojih deda i baba, nemaca, su bila Emling, Fišer, Fridrih i Švab. Tako sam odabrala Emling. Priča o Rozi Emling je izmišljena, a sastoji se od istinitih mozaika. Započinje od srećnog detinjstva u Bezdanu, a potom Roza Emling preko jedne novosadske posete dospeva u jarački logor smrti, gde preživljava grozote. Gubi porodicu i prijatelje, ali ipak ostaje u životu. Odlazi u Nemačku i povremeno se vraća kod prijateljice koja joj je spasila život. Paralelno s tim tekče i nekoliko ljubavnih priča - rekla je autorka o svojoj knjizi.

Predstavljena je i dokumentarna sveska o jaračkom logoru. Autor Bela Čorba je rekao da te sveske radi u cilju dokumentacije. On je rekao da mnogi još uvek traže svoje nestale rođake. Dodao je da je po matičnoj knjizi umrlih u jaračkom logoru smrti umrlo šest i po hiljada ljudi, tj. toliko je registrovano. Međutim, Čorba je došao do usmenih podataka iz kojih je jeasno da nisu svi smrtni slučajevi upisani u matičnu knjigu.

Roman Ane Fridrih je objavila Fondacija "Na uskom putu" (Keskenyúton Alapítvány) iz Budimpešte. Predsednica fondacije, Magdolna Kiš, udata Čerešnješ je bila prisutna na temerinskoj promociji.

S autorima je u Temerinu razgovarala Gabriela Sabo.