Mađarski nacionalni savet je održao 20. redovnu sednicu, na kojoj su razmotreni i prihvaćeni izveštaj o radu MNS-a za 2020. godinu, finansijski izveštaj i završni račun.

Zbog pandemije je sednica delimično održana onlajn, ali su odluke donete kvalifikovanom većinom, istakao je predsednik Jene Hajnal. Zahvaljujući podršci Vlade Mađarske, investicije započete prošle godine će se završiti ove ili sledeće godine, počeće sa radom nove institucije, na primer zabavišta u Subotici i Novom Sadu. Skoro da nema obrazovne institucije koja nije dobila nekakvu pomoć, istakao je predsednik, i spomenuo nekoliko primera. Dve godine unazad je pažnja bila usmerena i na obnovu i opremanje zajedničkih kulturnih prostora, nastavljena je obnova crkava, što ima i turističke svrhe. Izdavaštvo je bilo uspešno, a i kulturni život se prilagodio vanrednim okolnostima, što se može reći i za pozorišta. Posle iseljenja štamparije će se u zgradi novosadskog „Foruma“ dobiti prostor za muzej štampe i štamparije, konferencijsku salu i kafanu. Važan zadatak ostaje da ljudi postanu svesni prava da koriste svoj maternji jezik, rekao je Jene Hajnal.

Predsednica Izvršne komisije MNS Aniko Jeras je podnela finansijski izveštaj. Planirani budžet MNS za 2020. godinu je iznosio milijardu 360 miliona 480 hiljada dinara, od čega je realizovano 81,6 odsto. Razlog je izostanak dela podrške samouprava, a i deo sredstava ministarstava je stigao tek u januaru ove godine, a na vrednost pomoći iz Mađarske je uticala promena kursa. Na strani izdataka su programi ostvareni uglavnom prema planu, u ukupnoj vrednosti od 467 miliona 354 hiljada dinara. Preostali iznos od 642 miliona 831 hiljada dinara je prenet u 2021. godinu.

Tokom diskusije je govorio Ferenc Žoldoš (Mađarski pokret). Rekao je da je razvoj infrastrukture impozantan, ali se upitao kako napreduje razvoj zajednice. Institucije se održavaju uglavnom iz pomoći matice, ali da li je to održivo na duge staze? Predložio je da se najbolji udžbenici na srpskom jeziku prevedu na mađarski, umesto knjiga koje izdavači preporučuju zbog svog profita. Konstatovao je da se smanjuje broj mađarske dece u zabavištima, školama, fakultetima. Tražio je tačne podatke. O štampi je rekao da su manjinski mediji privrženi zajednici, ali zajednica nije jednaka stranci. Žoldoš je tražio i objašnjenje, šta se to konkretno MNS-u ne sviđa u vezi republičke informativne strategije.

Jožef Slako (Mađarska sloga) je rekao da je cilj MNS-a očuvanje našeg identiteta, zato podržavamo naše institucije i organizacije. MNS ima odlične odnose sa Savezom vojvođanskih Mađara, jer ova stranka vodi dobru i racionalnu politiku, ima dobre odnose i sa ministarstvima, zahvaljujući čemu su ostvareni odlični rezultati.

Marta Petkovič je u vezi izdavanja udžbenika istakla da su novi udžbenici potrebni zbog reforme nastavnih programa. Osim državnog izdavača sarađuju sa 5 privatnih, a prevođenjem dodatnih udžbenika žele postići da pedagozi mogu po predmetima birati između više izdanja.

Pravnik MNS-a Emil Lulić je povodom javne rasprave o medijskoj strategiji i akcionom planu rekao da planirani dokumenti krše manjinska prava. Slobodu štampe stavljaju iznad svega, zato na primer predviđaju da nacionalni saveti nemaju uticaja na izbor glavnih urednika medija na manjinskim jezicima.

Izveštaj o radu MNS-a, finansijski izveštaj i završni račun su prihvaćeni glasovima 28 članova MNS-a, uz tri uzdržana.

U nastavku sednice Mađarskog nacionalnog saveta su razmatrani planovi i programi rada ili finansijski planovi više institucija, između ostalih Izdavačkog zavoda „Forum“, Zavoda za kulturu vojvođanskih Mađara, Obrazovne institucije „Cnesa“ iz Kanjiže, Biblioteke „Eržebet Juhas“ iz Bačke Topole, Fondacije „Panonija“.