Strano mešanje kojem je izložena Mađarska predstavlja napad na suverenitet – izjavio je potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džej Di Vens na događaju održanom u Mathias Corvinus Collegiumu (MCC) u sredu u Budimpešti, zamerajući što neki ne smatraju stranim mešanjem finansijski pritisak Evropske unije, kao ni pritisak u vezi sa energetskim snabdevanjem koji dolazi iz pravca Ukrajine.

Govoreći o svojoj poseti Budimpešti, Džej Di Vens je ocenio kao „bez presedana” to što jedan američki potpredsednik dolazi u neku zemlju nedelju dana pre izbora, piše MTI.

„Ovde smo jer smo smatrali da je Viktor tokom ovih izbora bio izložen tolikim nepravednim napadima da smo morali da pokažemo: ima mnogo prijatelja u svetu koji smatraju da radi dobar posao i da je važan partner mira” – istakao je.

„Kada Evropska unija zadržava milijarde Mađarskoj zato što štiti svoje granice – to navodno nije strano mešanje. (...) Kada Ukrajinci obustavljaju rad cevovoda i time izazivaju patnju mađarskim ljudima kako bi uticali na izbore – to navodno nije strano mešanje” – rekao je.

Kako je naveo, to jednostavno ne stoji i, bez obzira na to šta ko misli o Viktoru Orbanu, u suštini predstavlja napad na suverenitet.

Džej Di Vens je rekao da je prethodnog dana čuo da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doveo u vezu energetsku snabdevenost sa izborima, o čemu mu je govorio Viktor Orban. Ukazao je da je ukrajinski predsednik rekao: „ako ne budete glasali ovako, nećete dobijati više energiju”.

Naveo je da se, ukoliko strani lider vezuje energetsku snabdevenost za takve uslove, to može tumačiti kao pritisak sa ciljem uticaja na birače.

Neprihvatljivim je nazvao situacije kada druge vlade „bukvalno govore mađarskim građanima kako da glasaju, inače će snositi posledice”.

Naglasio je da mađarski narod treba da odluči koga će izabrati za svog lidera. S tim u vezi je dodao da Sjedinjene Američke Države nisu vršile takav pritisak na Mađarsku, jer poštuju odluke mađarskih građana i suverenitet zemlje.

Govoreći o ratu u Ukrajini, rekao je: „došli smo do tačke kada su strane već stavile na papir šta žele za rešavanje sukoba”, i da su se njihovi stavovi „sve više približili”. Dodao je da „rat više nije zaista razumljiv” i postavio pitanje: „da li se isplati izgubiti stotine hiljada mladih života zbog nekoliko kvadratnih kilometara?”.

U vezi sa situacijom na Bliskom istoku, naveo je da je postignuto krhko primirje nakon što je iranska strana pristala na određene uslove – uključujući otvaranje moreuza – dok su Sjedinjene Američke Države i njihovi saveznici preuzeli obavezu da obustave napade. Dodao je da to, po njegovom mišljenju, pokazuje da postoji mogućnost diplomatskog napretka ukoliko su strane spremne da preduzmu konkretne korake za smanjenje tenzija.

Govoreći o Evropi, naglasio je da „vole Evropu”, ali je kritikovao političko rukovodstvo pod čijim vođstvom je kontinent postao „manje bezbedan, manje slobodan i manje uspešan”.

U vezi sa energetikom, potpredsednik je istakao da nije slučajnost što su u Sjedinjenim Američkim Državama cene energije niže – to je posledica političkih odluka – dok je Evropa izabrala drugačiji put.

Govoreći o obrazovanju, Džej Di Vens je rekao da obrazovni sistem ima dva zadatka: da pripremi ljude da budu efikasni radnici i „da ih nauči kritičkom razmišljanju kako bi mogli da učestvuju u modernoj demokratiji”.

Naglasio je da univerziteti ne mogu biti iznad društva i da ne mogu očekivati neograničen pristup javnim sredstvima ako istovremeno zastupaju ideologije sa kojima se poreski obveznici ne slažu. „Poreski obveznici su ti koji odlučuju šta su spremni da finansiraju” i „niko nema automatsko pravo na javni novac” – ukazao je.

Na kraju razgovora govorio je i o sopstvenim univerzitetskim iskustvima, podsetivši da su mu iskustva sa Pravnog fakulteta Jejla pomogla da razume kako funkcionišu elitne društvene mreže. Naveo je da su one zatvorene i samoodržive, i da se, pošto politički i ekonomski lideri često potiču iz takvih institucija, mnogi donosioci odluka udaljavaju od stvarnosti običnih ljudi.

Istakao je da obrazovanje mora postati otvorenije i da veći naglasak treba staviti na meritokratski princip, kako ne bi bilo presudno koga neko poznaje, već šta zna. Upozorio je da, ako se to ne desi, „sistem je u osnovi osuđen na neuspeh”, te da je odgovornost mladih da aktivno učestvuju u javnom životu i doprinesu stvaranju otvorenijeg i pravednijeg sistema.

Balaz Orban, politički direktor premijera i predsednik kuratorijuma MCC-a, u uvodnom govoru je istakao da je „poseta američkog potpredsednika Budimpešti za nas posebno značajna: prijateljstvo između dve zemlje, snažna veza između dva suverena naroda nikada nije bila jača. Zahvalni smo na inspirativnom govoru koji je u utorak održao u mađarskoj prestonici”.

Podsetio je da su pre tri godine, tokom leta 2023, počeli razgovori sa tadašnjim senatorom Džej Di Vensom o tome kako bi bilo sjajno ugostiti ga u Budimpešti, u MCC-u. Plan je bio da razgovaraju o njegovoj knjizi „Hillbilly Elegy”, kao i o njegovoj ulozi u oblikovanju savremenih konzervativnih ideja u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Od tada se mnogo toga promenilo. Pre svega, njegova druga knjiga će uskoro biti objavljena, a Džej Di Vens je postao potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država” – dodao je Balaz Orban.

Naveo je da MCC nije samo institucija, već i misija koja postavlja temelje budućeg uspeha Mađarske, obrazujući sledeću generaciju patriotski orijentisanih mladih ljudi, posvećenih svojoj zemlji i konkurentnih na međunarodnoj sceni. Dodao je da je MCC i kamen temeljac obnove mađarskog univerzitetskog modela.

„Model institucija zasnovanih na fondacijama počiva na uverenju da je za pravi razvoj talenata potrebno više od pukog znanja. Potrebne su vrednosti i jasna vizija budućnosti. Vrednosti koje zastupamo zasnivaju se na posvećenosti našoj naciji, a talenti naših studenata mogu se najbolje razviti ako su u službi njihove zajednice i domovine” – rekao je Balaz Orban.

Dodao je da liberalni glasovi i dalje predstavljaju izazov širom sveta, te da je reforma mađarskog univerzitetskog modela postala predmet političkih rasprava.

„U stvarnosti, progresivne snage iz Brisela sankcionisale su mađarske studente samo zato što je Mađarska odlučila da reformiše svoj sistem visokog obrazovanja kako bi bolje odgovorio izazovima našeg vremena” – rekao je, dodajući da je jedan od najvažnijih njihovih podržavalaca bio i ostao potpredsednik Džej Di Vens.

Balaž Orban je naveo da su u mnogim delovima zapadnog sveta univerziteti sve više oblikovani snažnom progresivnom ideologijom, koja može ograničiti slobodu mišljenja, otvorenu debatu i oslabiti i naučna istraživanja i stvarni razvoj talenata.

„Vaša podrška nam pomaže da verodostojno i uverljivo branimo svoje stavove. Za nas to je više od gesta – jasan znak trajne snage američko-mađarskih odnosa” – zaključio je.