Suprotno onome što sugerišu mejnstrim mediji, u načinu na koji je Viktor Orban razgovarao sa Vladimirom Putinom tokom prisluškivanog, a potom procurelog telefonskog razgovora nije bilo nikakve potčinjenosti ili kompromisa. Ta komunikacija je pre bila ispunjena samopouzdanjem i uzajamnim koristima. Prema Endrjuu Koribku, Orbanov objavljeni telefonski razgovor sa Putinom bio je prava majstorska lekcija diplomatije. Tekst našeg medijskog partnera, američkog političkog analitičara poljskog porekla koji živi u Moskvi, Endrjua Koribka. Članak je prvobitno objavljen na autorovom sajtu.

Najnoviji mađarski Russiagate-skandal odnosi se na procureli snimak telefonskog razgovora između Viktora Orbana i Putina, čiji je transkript objavio Bloomberg. U svom senzacionalističkom naslovu – „Orban je u telefonskom razgovoru sa Putinom ponudio da <miš> pomogne <lavu>” – aludirali su na to da se Orban pozvao na jednu Ezopovu basnu.

„Ovaj naslov je obmanjujuće sugerisao potčinjenost i lažno davao kredibilitet tvrdnjama da je Orban kompromitovan. Stvarnost je, međutim, da je Orbanov razgovor sa Putinom, baš kao i telefonski razgovor između Petera Sijarta i Sergeja Lavrova, koji je takođe pogrešno predstavljen kao deo Russiagate skandala, bio prava diplomatska majstorija.”

Suprotno onome što je sugerisao Bloomberg, Orban se nije podredio Putinu, već je pomogao Donaldu Trampu da organizuje američko-ruski samit koji je američki lider planirao u Budimpešti. U tom kontekstu Orban se pozvao na Ezopovu basnu o mišu i lavu, naglašavajući da je „spreman da pomogne u svemu”. Nakon toga Orban je ponovio Putinovu pohvalu Trampovom pregovaračkom stilu, a razgovor je završen time što se raspitao za Putinovo zdravstveno stanje i na kraju se oprostio na ruskom.

Sve to je bilo majstorski izvedeno, jer je pokazalo Orbanovu jedinstvenu ulogu u unapređenju rusko-američkog „novog popuštanja tenzija”, koje žele i Putin i Tramp, pri čemu je podjednako pohvalio i Putina i Trampa, a zatim dodatno poentirao humorističnom aluzijom i oproštajem na ruskom.

„Tako treba da komunicira jedan lider kada razgovara sa kolegama iz globalno uticajnijih zemalja. U tome nije bilo ničeg potčinjenog ili kompromitujućeg, već je bilo puno samopouzdanja i uzajamnih koristi.”

Bloombergov tekst sa senzacionalističkim naslovom bio je, dakle, namerna provokacija sa ciljem da se čitaoci dovedu u zabludu. Ne može se isključiti ni mogućnost da je Bloomberg ovo uskladio sa stranom obaveštajnom službom koja je prisluškivala Orbanov telefon. To prisluškivanje je mnogo veći skandal od ovog kvazi-skandala u vezi sa sadržajem razgovora.

I telefonski razgovor Sijarta sa Lavrovom bio je prisluškivan, a njegov sadržaj je potom objavljen kao deo Russiagate skandala. To ukazuje na to da je neka strana obaveštajna služba ugrozila komunikaciju mađarske vlade. Nije jasno koja je zemlja odgovorna, ali se u vezi s tim pominju Ukrajina, Poljska, Nemačka i Ujedinjeno Kraljevstvo.

„Nije slučajno što su ovi snimci sada dospeli u javnost – time se manipuliše biračima.”

Takozvana „bitka” za Mađarsku sve više dobija na intenzitetu objavljivanjem procurelih snimaka telefonskih razgovora između visokih zvaničnika i njihovih ruskih kolega. Ti razgovori se iz ugla Orbana i Sijarta pogrešno predstavljaju kao potčinjeni i kompromitujući, a u istom duhu se tumači i nedavni pokušaj terorističkog napada na Turski tok, koji je Srbija osujetila. Samo nekoliko dana pred kraj kampanje moguće su još političke, pa čak i druge, uključujući i terorističke „iznenađenja”. Pitanje je sada dokle su Orbanovi protivnici spremni da idu kako bi ga „demokratski” smenili. (Tekst Endrjua Koribka na sajtu #moszkvater.com)