Plenum vojvođanskih Mađara osnovan je pre godinu dana, a poslednjih meseci počeo je da deluje intenzivnije. Nastao je početkom maja 2025. godine kao pokret koji se organizuje odozdo, pod uticajem društvenih promena izazvanih studentskim protestima u Srbiji. Za izbore za Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine planirali su da, zajedno sa drugima, formiraju koaliciju, ali se potom nešto izjalovilo. Neposredno pre dogovaranja intervjua izbio je sukob unutar okupljanja, pa je to pitanje svakako moralo da se nađe na početku razgovora.

Sa Zoltanom Šuranjijem, predsednikom Plenuma vojvođanskih Mađara, razgovarali smo o uzrocima sukoba, mogućim rešenjima, ali pre svega o ciljevima zbog kojih je organizacija osnovana.

– Formirana je koalicija Vojvođanski mađarski Novi početak. Međutim, ovih dana unutar koalicije izbila je oštra rasprava. Objavljena su saopštenja, održana je konferencija za novinare... Da li posle svega toga ovo okupljanje još postoji, ili ćete na izbore za MNS izaći samostalno, odnosno pokušati da formirate nove saveze?

– U načelu su sve varijante moguće. Možemo ponovo pokrenuti Novi početak, ali bi za to pučisti morali da se povuku i da se izvine, ne meni, ne nama, nego članstvu koje su na taj način obmanuli. Za to postoji najmanja verovatnoća. Moguće je i formiranje novog saveza, ali i samostalan izlazak na izbore.

– Prema intervjuu koji je Žombor Roža dao Magyar Szóu, oni su želeli da u program uvrste još četiri tačke. Koje su to četiri tačke i zašto ih vi niste mogli podržati?

– Sve bismo mogli da podržimo, ali oni nisu ispunili plan, tačnije nisu do 15. maja objavili prvu verziju programa na Fejsbuk stranici. U preambuli programa od 16 tačaka, koji je bio dostupan članstvu, Žombor Roža je i sam napisao da je svoju verziju pripremio na osnovu programa Antala Bozokija, dakle našeg programa, tako da suštinskih razlika nema. Prethodno su oterali Antala Bozokija kao staromodnog advokata koji se navodno u to ne razume. Žombor Roža je samo razvodnio i razblažio prvobitni program. Na pojedinim mestima ga je ukrasio zvučnim opštim mestima. U njemu postoje dve tačke koje nisu bile u našem prvobitnom programu, ili su bile formulisane drugačije.

Prva je „Veza sa vojvođanskom mađarskom dijasporom”. Pomalo je utopistička zamisao da se na vojvođanske Mađare koji su otišli u inostranstvo gleda kao na aktivan deo zajednice. Ne verujem da za drugu ili treću generaciju Mađara u Kanadi, Nemačkoj ili Švedskoj, koji često više ni ne znaju mađarski, treba organizovati mentorske programe. Na to ne bi trebalo trošiti malo novca Nacionalnog saveta. A zamisao da se nekadašnji vojvođanski Mađari vrate iz stabilne demokratije i dobro funkcionišuće privrede i da ovde investiraju na vrhu balkanskog bureta baruta svedoči o pravoj naivnosti i nepoznavanju prilika. Ali ako većina koja živi u utopijama insistira na tome, neka ostane. Mi ne živimo u zabludama i utopijama, nego na Balkanu, u Srbiji, u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, u Senti, Novom Sadu, Zrenjaninu, Banatski Dvor, Gornjem Bregu i Maradiku.

Druga tačka, koja je u našoj objavljenoj verziji od 12 tačaka bila osma i glasila „Ekonomski razvoj nezavisan od stranaka i jednake šanse”, kod Žombora je formulisana kao „Transparentan ekonomski razvoj i stvarne mogućnosti”. Malo je kitnjastija, duža i utopističkija. Ekonomska pitanja prvobitno ne spadaju u nadležnost MNS-a, ali mi smatramo da se MNS, pored četiri oblasti nadležnosti – kulture, službene upotrebe jezika, obrazovanja i informisanja – mora baviti i svim drugim pitanjima koja se tiču svakodnevnog života vojvođanskih Mađara, pa tako i ekonomijom i zaštitom životne sredine. Ako će novac iz Mađarske ubuduće stizati veoma ograničeno, ne znam od čega će se finansirati inkubatori i startapovi.

– Na društvenim mrežama ste više puta napisali da podržavate težnje studenata. Da li ćete na parlamentarnim izborima podržati studentsku listu? Ako da, kakvo je vaše mišljenje o objavljenom memorandumu o Kosovu?

– Smatramo da samo studentski pokret ima šansu da smeni korumpiranu i kompromitovanu naprednjačku koaliciju. Isto kao što je 2000. godine Koštunica imao šansu protiv Miloševića. Znali smo da je desničar i nacionalista, ali smo ipak glasali za njega. Poslušali smo savet Nenada Čanka: „Zapušite nos i glasajte za Koštunicu.” I sada je takva situacija. Ja sam lično, tokom jednog razgovora, postavio to pitanje kada smo razgovarali sa članom studentskog plenuma zaduženim za vojvođanske manjine. On je rekao: „Mi se držimo Ustava Srbije.” Njima je potpuno jasno da bi, ako bi priznali Kosovo, odmah izgubili veliki broj glasova.

Druga stvar je ubistvo Zorana Đinđića. Zoran Đinđić je ubijen za mnogo manje nego što bi bilo potpisivanje priznanja nezavisnosti Kosova. Svima je jasno da će onoga ko pusti Kosovo u UN, NATO i EU ekstremisti ubiti na ulici, u Skupštini, u kabinetu, u sopstvenoj kući, u zemlji ili inostranstvu. U srpskoj istoriji možemo naći bezbroj primera političkih ubistava. Uostalom, studentski parlament imaće samo kratku i prelaznu ulogu: da stvori pravedne izborne uslove i raspiše nove izbore. Ta vlada neće trajati duže od godinu ili godinu i po dana.

– Iz vaših istupa može se zaključiti i da simpatizujete stranku Tisa. Da li ste stupili u kontakt sa mađarskom vladajućom strankom? Zoltan Tar je rekao da Tisa neće učestvovati u osnivanju bilo koje nove stranke van granica Mađarske i da neće podržavati inicijative koje bi mogle dovesti do podele zajednice. Kako komentarišete tu izjavu?

– Mi smo stupili u kontakt sa strankom Tisa još onda kada je Žombor Roža bio član SVM-a, a Ferenc Ševenj čekao da vidi ko će pobediti. Već 15. decembra prošle godine bili smo prisutni pri osnivanju prvog vojvođanskog ostrva Tise, a 5. marta 2026. godine sastali smo se i razgovarali sa Anitom Orban – tada još kandidatkinjom za ministarku spoljnih poslova, a danas ministarkom spoljnih poslova i potpredsednicom vlade. Prema najnovijem istraživanju, ona je najpopularniji član vlade. Uverili smo se da veoma dobro poznaje ovdašnje prilike i da im mi nismo prioritet, nego vraćanje briselskih milijardi evra i diverzifikacija snabdevanja gasom.

Saglasni smo sa izjavom Zoltana Tara da ne podržavaju osnivanje novih stranaka van granica Mađarske, niti inicijative koje bi mogle dovesti do podele zajednice. Neka se svako bavi takvim sportovima od sopstvenog novca. Osim toga, nema nikakve garancije da te organizacije nisu lažna opoziciona okupljanja koja je organizovao i usmeravao SVM, koja će se posle izbora dogovoriti sa njima, ili su od početka osnovana radi razbijanja i podele opozicije. U tom slučaju podrška takvoj opoziciji predstavlja bačen novac.

Nažalost, SVM ima ogromnu prednost u odnosu na opoziciju, jer je Fides ranije u njega uložio mnogo novca. Nepravedno je što smo sada mi iz toga izostavljeni, ali život je – i sam po sebi – veoma nepravedan. Razumljivo je da Tisa ne želi da bude Fides 2 ili Fides Light. Neki od onih koji sada najviše vode kampanju protiv nas već su pre sastanka u Senti počeli, a od tada stalno ponavljaju, pitanje kakav je naš odnos sa Tisom i da od njih treba da tražimo novac. Uzalud smo citirali Zoltana Tara da neće biti novca za osnivanje novih stranaka van granica Mađarske. Pretpostavljamo da iza kampanje protiv nas takođe stoji novac. Misle da oni mogu da ga obezbede i ne žele da ga dele sa nama.

– Formulisali ste 12 tačaka za vojvođanski mađarski novi početak. Koje su od njih posebno važne?

– Rekao bih da su sve podjednako važne, ali ako bi nešto zaista trebalo izdvojiti, onda je to prva tačka o obrazovanju, treća o informisanju, šesta o vladavini prava, vraćanje sudova u opštinama sa mađarskom većinom, istorijska pravda, evropske vrednosti i garantovana manjinska prava.

1. Obrazovanje: savremeno obrazovanje i stvaranje šansi za mlade
2. Informisanje: nezavisni i objektivni vojvođanski mađarski mediji i transparentna tehnološka strategija
3. Vladavina prava, provera odgovornosti i kraj partijskog zapošljavanja
4. Stvarna decentralizacija i zaštita etničkih proporcija
5. Životno prihvatljivo Potisje i razvijena infrastruktura
6. Pravosuđe i vraćanje opštinskih sudova
7. Istorijska pravda i restitucija crkvene imovine
8. Evropske vrednosti i garantovana manjinska prava

– U polaznim tačkama objavljenim povodom kampanje za izbore za MNS zahtevate stvarnu samoupravu. Kakve promene biste želeli i kako biste proširili nadležnosti nacionalnih saveta?

– Pre svega bi trebalo promeniti izborni sistem za nacionalne savete. Smatramo da bi pravedniji bio kombinovani izborni sistem, u kojem bi se polovina odbornika birala u pojedinačnim izbornim jedinicama. Time bismo teritorijalno mnogo bolje obuhvatili i rasejanje, a na izborima bi mogli da učestvuju i ugledni javni akteri koji ne žele da nastupaju na partijskim listama. Stranke bi se zatim nadmetale za preostalih 50 odsto mesta.

Smatramo da bi nacionalni saveti morali da imaju pravo glasa i u pitanjima prostornog planiranja, zaštite životne sredine, infrastrukture i ekonomije na područjima gde živi značajan broj pripadnika mađarske manjine. Mađari u Bačkoj Topoli decenijama žive u smradu zbog Žibela, a Mađarski nacionalni savet u to nema pravo da se meša. A i kada bi ga imao, do sada je oportunistički ćutao. Privatizovano je javno preduzeće Subotica-trans, a građani Kanjiže i Horgoša mesecima su bili odsečeni od sveta. Ko nema automobil, neka sedi kod kuće. Takve teme mogu biti i zaštita životne sredine, vodoprivreda, šumarstvo i lovstvo.

– Dana 21. maja objavili ste poziv pod naslovom „Poziv na javnu raspravu o nacrtu programa Plenuma vojvođanskih Mađara”. U kom broju i kakva mišljenja su stigla?

– Očekivali smo više komentara, ali srećom nije bilo negativnih mišljenja.

– Kako bi se, po vašem mišljenju, moglo zaustaviti drastično smanjenje broja vojvođanskih Mađara, odnosno kako bi se moglo preokrenuti masovno iseljavanje?

– Smanjenje broja vojvođanskih Mađara moglo bi se zaustaviti ako bismo mladima mogli da obezbedimo životno prihvatljivo okruženje i životni standard sličan onom u okolnim zemljama. Tada ne bi odlazili, jer bi i kod kuće mogli dobro da žive, ne bi morali po ceo dan da govore stranim jezicima u stranoj zemlji, da se prilagođavaju tuđim, novim kulturama, nego bi bili kod kuće, u svom okruženju, blizu roditelja i prijatelja, a to je veoma važno.

Verovatno ni to ne bi bilo dovoljno, jer – iako nemam precizne podatke – sigurno je da je spremnost za rađanje dece veoma niska. Dok god broj dece u porodicama bude ispod 2,5, ne možemo računati na prirodni priraštaj. Bez toga su budućnost, napredak i razvoj samo iluzija. Zvučnim govorima ne može se zaustaviti pad broja stanovnika. Još je doktor Bela Buranj rekao: „Jezikom se ne mogu praviti deca!” ^{_{(Prevod: AI)}}