Pisac Peter Nadaš preminuo je u sredu ujutru u 8 časova u svom domu u Gombošsegu, u 84. godini života, objavljeno je na umetnikovoj Fejsbuk stranici na zahtev porodice.

Peter Nadaš rođen je 14. oktobra 1942. godine u Budimpešti. Bio je mađarski pisac, dramski pisac i esejista, dobitnik nagrada Košut i Atila Jožef, a radio je i kao fotoreporter i novinar. Njegova poslednja knjiga, Halott barátaim (Moji mrtvi prijatelji), objavljena je 2025. godine u izdanju Sárközy & Társai.

Nadaš je 1958. godine stekao zvanje fotografa, a kao pripravnik radio je u redakciji lista Nők Lapja. Završio je novinarsku školu Udruženja mađarskih novinara, a nakon služenja vojnog roka bio je saradnik lista Pest Megyei Hírlap.

Njegova prva knjiga, A Biblia (Biblija), objavljena je 1967. godine, a dve godine kasnije zbirka pripovedaka Kulcskereső játék. Godine 1972. završio je delo Egy családregény vége (Kraj porodičnog romana), koje je objavljeno tek 1977. Od 1974. do 1979. radio je kao urednik u časopisu Gyermekünk, a 1980. angažovan je kao dramaturg i lektor u pozorištu Kišfaludi u Đeru. Tokom 1981. i 1982. godine boravio je kao stipendista u Zapadnom Berlinu, a 1982. objavljena je njegova knjiga Színtér, sa tri dramska dela.

Pisac je od 1984. godine živeo i radio u Gombošsegu, u županiji Zala. Njegov monumentalni roman Emlékiratok könyve (Knjiga sećanja), na kojem je radio od 1973. godine i kojim je uneo novine u književni izraz, objavljen je 1986. godine. Zbirka eseja Játéktér izašla je 1988, a Az égi és földi szerelemről 1991. godine.

U aprilu 1992. godine, kao drugi Mađar, dobio je Austrijsku državnu nagradu za evropsku književnost za 1991. godinu, za izuzetna dostignuća u evropskoj književnosti. Godine 1993. izabran je za člana Sečenjijeve akademije književnosti i umetnosti. Iste godine doživeo je infarkt, bio reanimiran i operisan, a iskustvo blizine smrti pretočio je u knjigu Saját halál (Sopstvena smrt).

Nakon oporavka nastavio je rad na romanu Párhuzamos történetek (Paralelne priče), koji je objavljen 2005. godine, nakon gotovo dve decenije rada. Iste godine izašla je i knjiga Párhuzamos olvasókönyv, koja delom predstavlja radni dnevnik, a sadrži i eseje, fotografije i beleške povezane s romanom.

Godine 2016. objavljena je knjiga Az élet sója, a 2017. monumentalni, višeslojni memoari Világló részletek, koji se bave teškim porodičnim i društvenim pitanjima. Roman Rémtörténetek objavljen je 2022. godine, dok su 2025. izašle knjige Szünet nélkül i Halott barátaim.

Tokom karijere dobio je brojna priznanja, među kojima su Srednji krst Ordena za zasluge Republike Mađarske, nagrada Würth, kao i Veliki krst za zasluge sa zvezdom Savezne Republike Nemačke. Njegovo ime više puta se pominjalo među kandidatima za Nobelovu nagradu za književnost.

Objavljujući vest o smrti, porodica je zamolila čitaoce i predstavnike medija da, do daljeg, poštuju njihovu želju da ne daju izjave.