Rusija nikada nije imala agresivne namere prema evropskim zemljama, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin novinarima u Astani.

„Izjave evropskih političara da se spremaju za rat sa Rusijom potpuno su apsurdne. Oni to navodno čine zbog agresivnih planova Rusije prema zapadnoevropskim zemljama”, rekao je Putin.

On je te tvrdnje nazvao grubom i drskom laži. Ocenio je da bi Evropsku uniju u pregovorima sa Rusijom mogao da predstavlja bivši nemački kancelar Gerhard Šreder ili neko njemu sličan.

„Nije na nama da odredimo pregovarača. Ali je, naravno, na nama da odlučimo da li ćemo se sastati sa ovim ili onim akterom današnje zapadnoevropske politike. To je već naša stvar”, rekao je Putin, ističući da je važno da Moskva ima poverenje u tu osobu.

On je rekao da su evropske zemlje iskoristile Minske sporazume za dobijanje na vremenu kako bi naoružale Ukrajinu.

Putin je dao za pravo onima koji smatraju da evropske zemlje same treba da odrede budućeg pregovarača, ali je dodao da za sada nije stigao predlog ko bi ta osoba mogla da bude.

Moskva spremna da ispita ostatke drona koji je pao u Rumuniji

Rusija je spremna da sprovede istragu ako joj budu predati ostaci drona koji je pao u Rumuniji, izjavio je Vladimir Putin na konferenciji za novinare održanoj u Astani, posle državne posete Kazahstanu i samita Evroazijske ekonomske unije.

„Predajte nam ostatke drona i mi ćemo sprovesti objektivnu istragu. Tek tada ćemo dati ocenu onoga što se dogodilo”, rekao je Putin.

„Niko ne može da kaže odakle potiče neka letelica dok se na njoj ne obavi stručno ispitivanje”, dodao je.

On je podsetio da je Evropska unija i ranije, u sličnim situacijama, pokazivala isti pristup i da su protiv Rusije iznošene neosnovane optužbe zbog dronova koji su uletali na teritoriju Finske, Poljske i baltičkih država, prenosi MTI.

„Kasnije se, u veoma kratkom roku, pokazalo da sve to nema nikakve veze sa ruskim letelicama, već da su to dronovi ukrajinskog porekla, koji su usled dejstva elektronskog ratovanja ili iz drugih razloga skrenuli sa putanje i, zbog nesavršenosti tehničkih podataka, uleteli tamo i srušili se”, rekao je Putin.

On je ocenio da je i u slučaju Rumunije reč o sličnoj situaciji.

Rusija je spremna da ispita slučaj „ako nam budu predati neki objektivni podaci, kao što smo i mi svojevremeno predstavnicima američke vlade predali informacije i ostatke dronova koji su pokušali da pogode jednu od rezidencija predsednika Ruske Federacije. Jednostavno smo ih predali na ispitivanje. Neka i oni nama predaju ostatke”, izjavio je Putin.

Odgovarajući na pitanje, ponovio je da se, prema njegovom mišljenju i prema razvoju situacije na frontu, ukrajinska kriza približava kraju, ali je rekao da je usred borbenih dejstava nemoguće navesti konkretan datum. Prema rečima ruskog predsednika, ruska vojska napada u svim pravcima u zoni borbenih dejstava.

Govoreći o mogućnosti da se iz Letonije lansiraju ukrajinski dronovi na ruske ciljeve, Putin je naglasio da svako mesto koje predstavlja neposrednu vojnu pretnju Rusiji predstavlja legitimnu metu. Poručio je da Moskva raspolaže sredstvima da sravni sa zemljom svakoga ko pokuša da napadne rusku enklavu Kalinjingrad.

Govorio je i o Jermeniji

Ruski predsednik je situaciju u Jermeniji uporedio sa ukrajinskom krizom.

„Ukrajinska kriza je svojevremeno počela pokušajima Ukrajine da se približi Evropskoj uniji. Mi se tome nismo protivili”, rekao je Putin.

On je upozorio da bi Jermenija, u slučaju izlaska iz Evroazijske ekonomske unije, izgubila učešće u sporazumima o slobodnoj trgovini tog saveza, kao i da bi u odnosu na Jerevan bili zaustavljeni svi procesi ekonomske integracije. Ukazao je da bi se Jermenija, posle izlaska, suočila sa strožim zahtevima u drumskom transportu, a Moskva bi joj povećala cenu goriva, što bi, prema Putinovim proračunima, koštalo tu zemlju 14 odsto BDP-a.

On je podsetio da udeo ruskih kapitalnih ulaganja u Jermeniji premašuje 86 odsto. Govoreći o evropskom obećanju investicija od 2,5 milijarde evra, rekao je da „tek treba videti kako i kada će ta sredstva biti uložena”.

Putin je pozvao da se u Jermeniji što pre održi referendum o tome da li građani budućnost vide u Evroazijskoj ekonomskoj uniji ili u Evropskoj uniji.

Dodao je da bilo kakva odluka Jerevana o približavanju Evropskoj uniji neće pokvariti rusko-jermenske humanitarne veze.