Mandat sadašnjeg saziva Nacionalnog savet mađarske nacinalne manjine polako se bliži kraju. Posle letnjih odmora ulazimo u predizborni period. Da li su planovi iz proteklog perioda ostvareni? Kako će novi MNS funkcionisati posle promena u Mađarskoj? Politički život nije se uzburkao samo u Mađarskoj, već i unutar vojvođanske mađarske zajednice. Koliko se žustra izborna kampanja može očekivati? O ovim temama razgovarali smo sa Arpadom Fremondom, predsednikom Mađarskog nacionalnog saveta.

– Nova mađarska vlada je privremeno, za vreme trajanja provera, obustavila isplatu podrške. Da li to na bilo koji način utiče na realizaciju programa MNS-a? Hoće li neki događaji biti otkazani?

– Mađarska vlada je zaista za sada obustavila isplatu podrške. Verujem da je reč o kratkom periodu i da će isplata sredstava koja su na čekanju što pre biti nastavljena. Mađarski nacionalni savet je već početkom godine dobio značajan deo prethodno ugovorenih sredstava, ali postoje i podrške iz matice o kojima je odluka doneta, ali uplata još nije izvršena, tako da na njih za sada strpljivo čekamo. Istovremeno, život ne može da stane zato što podrška nije stigla: mi nastavljamo da radimo po planu. Nastojimo da održimo sve programe koji su važni za zajednicu, jer pored podrške iz matice raspolažemo i sredstvima iz Srbije i pokrajine. Ukoliko bi finansiranje iz matice izostalo, naša zajednica bi to osetila, ali verujem da će, kao što su sve mađarske vlade od promene sistema podržavale Mađare van granica, tako i sadašnja Vlada podržavati Mađare van granica, i siguran sam da je ovo prelazni period.

– Da li se nazire na koliki nivo podrške iz matice može da se računa u budućnosti? Hoćete li moći da zadržite sve programe i da održite rad svih institucija?

– Za sada znamo ono što je Zoltan Tar, mađarski ministar zadužen za društvene odnose i kulturu, javno saopštio: sredstva zatražena za tekuće programe, u slučajevima u kojima je odluka doneta, ali ugovor nije potpisan i uplata nije izvršena, biće vanredno proverena. O tome je ministar Tar pismom obavestio organizacije van granica: „U tom cilju bez odlaganja preduzimamo mere za dostavljanje sredstava koja su izričito namenjena za funkcionisanje, odnosno za vanredno postupanje po odlukama i ugovorima o podršci za takve namene”, navodi se u pismu. Verujem da provera neće trajati predugo. MNS je spreman za svaku vrstu kontrole, jer smo i do sada radili namenski i položili račun za svaki forint. Upravo zato je još rano govoriti o tome za šta će biti dovoljno trenutno raspoloživih sredstava, a za šta neće. Mi računamo na to da će do kraja godine stići sva planirana podrška.

– Sa kojim članovima nove mađarske vlade ste već imali zvanične razgovore i o kojim temama je bilo reči?

– Sa članovima Vlade nisam, ali sam imao priliku da se sretnem sa predsednicom parlamenta Agnes Forsthofer, kada je posle posete Beogradu došla kod nas u Suboticu. Posle sastanka nije bilo izjava za medije, ali želim da kažem da sam tokom susreta imao priliku da zamolim gospođu predsednicu parlamenta da se provera sprovede što pre, jer je to u interesu svih organizacija van granica. To je potrebno za izgradnju poverenja, zbog toga u svemu sarađujemo i stojimo im na raspolaganju. Takođe sam gospođu predsednicu parlamenta uverio da Mađarski nacionalni savet želi da sarađuje sa svakom vladom Mađarske.

– Na jesen ističe mandat sadašnjeg saziva MNS-a. Da li će planirani programi i strategije zacrtane na početku ciklusa biti ostvareni?

– Mislim da smo već samim tim što smo izradili tri strategije – za oblast kulture, obrazovanja i informisanja – obavili veoma važan posao, jer je prethodna obrazovna strategija izrađena 2016. godine, strategija za oblast kulture 2012, a medijska strategija 2011. godine. Naš rad proteklih godina odvijao se u skladu sa tim dokumentima, kao i sa strategijom službene upotrebe jezika i pisma. Pored stalnih programa koji se godinama realizuju, kao što su stipendijski program ili pripremni programi za fakultete, imali smo i nove poduhvate. U oblasti obrazovanja, na primer, uveli smo Suliexpo, zatim praksu da učenici osnovnih škola tokom godine po razredima dobijaju neki poklon od Mađarskog nacionalnog saveta. Mogao bih da pomenem i Susret medija Délvidéka, organizovan sa namerom da postane tradicionalan, zatim, u oblasti upotrebe jezika, postavljanje saobraćajnih tabli sa natpisima na mađarskom jeziku, ili aplikaciju Zsebtükör, uvedenu 1. februara 2024. godine, koja omogućava trenutno prijavljivanje povreda prava na upotrebu maternjeg jezika. U oblasti kulture, kao primer bih naveo jedan od istaknutih događaja MNS-a, obnovu futoske komemoracije, čiji je cilj da kult grofa Andraša Hadika dobije dostojno mesto u kolektivnom sećanju vojvođanskih Mađara. Tu spada i završetak obnove katoličke crkve u Žablju i njeno predavanje u duhu srpsko-mađarskog pomirenja. Naravno, mogao bih da navedem i mnogo drugih primera, ali u celini smatram da su u Izvršnom odboru bili stručnjaci koji dobro poznaju svoje oblasti i da su svi dobro radili. Svake godine se izrađuje izveštaj o radu Mađarskog nacionalnog saveta i smatram da smo svoj posao obavljali najbolje što smo znali. Pred nama je još donošenje jedne strategije u oblasti službene upotrebe jezika i pisma, i svakako bih želeo da ona bude usvojena pre isteka mandata.

– MNS je protekle četiri godine funkcionisao bez opozicije. Kakva su iskustva? Da li je rad išao lakše ili je izostanak opozicione kritike doveo do neke vrste opuštanja?

– Na to ne mogu da dam direktan odgovor, jer sam i ja u ovom mandatu prvi put došao na mesto predsednika. Ipak, mi se u osnovi nismo bavili pitanjem da li ima opozicije ili je nema. Radili smo prema zahtevima koje smo sami postavili, sebi smo postavili očekivanja i nastojali da ih ispunimo. Mnogo programa pokrenutih prethodnih godina trebalo je nastaviti, pored novouvedenih, ali trudili smo se da budemo na visini zadatka, a u tome su nam mnogo pomogli kancelarija MNS-a i njeni zaposleni. Inače, kada je na izborima učestvovala opoziciona lista, njen predstavnik je uvek ušao u nacionalni savet, i ja bih voleo da na narednim izborima vojvođanski mađarski birači mogu da biraju između više lista.

– Nedavno je osnovana nova civilna organizacija pod nazivom Vojvođanska mađarska alternativa, Malter. Jedan od njihovih ciljeva je formulisanje strategija u oblastima koje spadaju u nadležnost MNS-a. Kako komentarišete tu najavu?

– Suština strategija Mađarskog nacionalnog saveta jeste u tome da ih usvajaju članovi nacionalnog saveta i da one predstavljaju obavezu MNS-a za naredni period. Iako svaka organizacija ima pravo da planira, to može da čini samo u svoje ime, a van Saveta nijedna organizacija ne može da usvoji dokument koji bi bio obavezujući za Savet.

Naše strategije za oblast kulture, obrazovanja i informisanja obuhvataju period do 2029. godine. Sada se priprema i uskoro će biti usvojena Strategija službene upotrebe mađarskog jezika i pisma, dokument za dvogodišnji period, takođe sa rokom važenja do 2029. godine, kako bismo vremenski uskladili sva četiri strateška dokumenta i kako bi izrada novih dokumenata ubuduće tekla istovremeno. Mi ćemo do kraja mandata delovati u skladu sa tim dokumentima, a u interesu kontinuiteta i sledećem sazivu Saveta ostavićemo gotove dokumente.

Izrada dokumenata ne odvija se u vakuumu. Nacrte smo i do sada, a činićemo to i ubuduće, stavljali na široku javnu raspravu, gde svako ima mogućnost da predloži poboljšanja sadržaja dokumenata, odnosno izmene njihovih ciljeva i programa. Zato bih pre podstakao organizacije da u pitanjima koja spadaju u nadležnost MNS-a ne izrađuju posebne dokumente, već da učestvuju u javnim raspravama, jer tako njihove ideje mogu biti ugrađene u strateške dokumente nacionalnog saveta.

– Na jesen će biti izbori za nacionalne savete. Da li biste prihvatili još jedan mandat ukoliko bi vas pozvali da ostanete predsednik posle pobedničkih izbora? Ako biste prihvatili, koji bi bili najvažniji ciljevi za naredne četiri godine?

– Već sada se u javnom govoru oseća da se više aktera priprema za izbore za mađarski nacionalni savet. Ako me pozovu da i naredne četiri godine vodim ovu instituciju, naravno da ću to prihvatiti. Mislim da smo u mnogim oblastima uspeli ili da uvedemo nove stvari, ili da održimo postojeće, možda i da malo poboljšamo dobro uhodane programe. To je zadatak koji nosi veliku odgovornost, ali nikada nisam bežao od odgovornosti i uložio sam rad najbolje što sam znao. Osećam da imam dovoljno snage da svojim radom i dalje pomažem opstanak vojvođanske mađarske zajednice. Smatram da je najvažniji zadatak Mađarskog nacionalnog saveta da održavanjem našeg institucionalnog sistema i organizovanjem različitih programa služi dobrobiti vojvođanskih Mađara, da jača našu zajednicu i, kada za to postoji potreba, štiti njene interese.

– Na opozicionoj strani postoje mišljenja da bi trebalo proširiti nadležnosti nacionalnih saveta, ili makar naručiti istraživanja kako bi se sagledalo trenutno stanje naše nacionalne zajednice. Vojvođanski mađarski plenum predlaže osnivanje Mađarskog instituta za istraživanje manjina. Šta mislite o tome?

– To nije nova ideja. Na savetovanju koje je 2019. godine organizovao Vojvođanski mađarski akademski savet rečeno je da je Vojvodina jedina značajna mađarska regija van granica u kojoj ne postoji samostalni, institucionalizovani centar za istraživanje manjina. Zato je formulisana preporuka da je potrebno osnovati pokrajinski institut koji bi se bavio istraživanjem svih vojvođanskih manjina. Želeo bih, međutim, da podsetim čitaoce da značajan deo rada Fondacije Laslo Sekereš, koju je osnovao Mađarski nacionalni savet, čine istraživanja koja se tiču vojvođanske mađarske manjine. U Senti se ovom temom bavi i Radionica za istraživanje manjina IDENTITAS, u Subotici Društvo za istraživanje Mađara sprovodi društvena i humanistička istraživanja, s posebnim osvrtom na istoriju, društvene odnose i kulturno nasleđe vojvođanskih Mađara. Pored toga, Vojvođanski mađarski akademski savet redovno organizuje konferencije o istraživanju manjina, a istraživanja iz oblasti manjinskih prava, sociologije i etnopolitike sprovode se i u Organizaciji vojvođanskih mađarskih doktoranada i istraživača. Samostalnu instituciju za istraživanje manjina nemamo, to zaista jeste tako, ali po mom mišljenju to ne spada među prioritete kada je reč o opstanku naše zajednice.

– Povodom prebijanja mađarskih mladića na Paliću, u jednoj objavi ste naveli da pomažete da nadležni organi obezbede pravdu za oštećene. Koliko su sada izraženi nacionalna netrpeljivost i fizičko nasilje prema Mađarima? Da li se još neko obraćao MNS-u za sličnu podršku?

– U javnosti se pojavila teza da je, kada je reč o nacionalnoj netrpeljivosti i fizičkom nasilju prema Mađarima, reč o svojevrsnoj tendenciji. Ja ne mislim da je ono što se dogodilo na Paliću tendencija. Šta se tačno dogodilo, još ne znamo, ali Mađarski nacionalni savet je roditeljima oštećenih obezbedio advokata, prijava je podneta i od tog trenutka je na nadležnim organima da utvrde i sankcionišu ono što se dogodilo. Nikoga nismo odbili. Ko god nam se obratio za pomoć, pomogli smo mu, i tako će biti i ubuduće.

– Šta očekujete, koliko će kampanja za izbore za MNS biti žustra i eventualno oštra?

– Na osnovu onoga što se sada dešava na društvenim mrežama može se zaključiti da će kampanja biti žustra i oštra. Mađarska sloga će, kao i do sada, kampanju voditi rezultatima dosadašnjeg rada i planovima za budućnost. Mi verujemo našim biračima i podršci naše zajednice, a na izborima će se pokazati ko će dobiti koliko glasova, odnosno kakvo ovlašćenje. To je merodavno: posle prebrojavanja glasova videće se odnos snaga i svi će morati da prihvate izborni rezultat.

– Šta biste želeli da poručite čitaocima Vajdaság Ma?

– Za mene je najvažnije da svi radimo ne na razgradnji zajednice, već na njenom okupljanju. Imamo institucionalni sistem vredan divljenja, a naš zadatak je da ga održimo i ispunimo sadržajem. Da bi bilo dobro biti Mađar kod kuće, svi moramo da učinimo svoj deo. Nedavno su održani Đenđešbokreta i Durindo, na koje je u Hajdukovo stiglo gotovo 2.500 učesnika. To znači da hiljade ljudi tokom cele godine rade na prenošenju narodnih muzičkih i folklornih tradicija, kako bi na festivalskom nastupu pokazali šta su stvorili. Mislim da je to divno, jer to nije samo običan putujući festival, već i pokazatelj snage i vrednosti zajednice. Postoje i brojne druge oblasti u kojima su ostvareni i ostvaruju se odlični rezultati. Na to treba da se usredsredimo, a ne na međusobne napade. Manjina smo, držimo se zajedno, to nas nosi i to nas može voditi napred. Konstruktivnu kritiku treba prihvatiti, ali zlonamerne klevete treba odbaciti, jer one samo truju javno raspoloženje.