Prema različitim modelima koji ispituju posledice klimatskih promena, do kraja veka u Karpatskom basenu će porasti prosečna temperatura, leta će biti sve suvlja, dok će se povećati koncentracija ozona pri tlu – rečeno je na stručnoj konferenciji koju je u utorak u Budimpešti organizovao HungaroMet Nonprofit Zrt. Stručnjaci su, prema izveštaju MTI-ja, predstavili rezultate istraživanja sprovedenih u okviru Multidisciplinarne nacionalne laboratorije za klimatske promene.

Gabor Đula Sanka, generalni direktor HungaroMet Zrt, rekao je u pozdravnom govoru da nema sumnje da se klima promenila i da ranija „pravila odoka” – na primer ono prema kojem oluje na Balaton stižu iz pravca Bakonja – više ne važe.

Dodao je da u okviru projekta mogu brojčano, u obliku prognoza, da prikažu kakva se klima može očekivati u Karpatskom basenu do 2100. godine, što može da posluži kao osnova za donošenje odluka o prilagođavanju. Važno je razumeti procese kako bismo se za njih pripremili i prilagodili im se, poručio je.

Gabrijela Sepső, direktorka Direkcije za klimatologiju i istraživanje i razvoj, govorila je o tome da je HungaroMet Nonprofit Zrt. proteklih godina, u okviru Multidisciplinarne nacionalne laboratorije za klimatske promene, sproveo brojne razvojne projekte radi podrške naučnim istraživanjima klimatskih promena i popularizaciji znanja.

Kako je rekla, za istraživanje klimatskih promena neophodno je korišćenje kvalitetnih meteoroloških osnovnih podataka u prostoru i vremenu, zbog čega je HungaroMet digitalizovao brojne podatke i izradio nizove podataka potrebne za analize. Na osnovu tih podataka sprovedeno je više modelskih simulacija o klimi koja se može očekivati do kraja veka, a ispitivani su i uticaji klimatskih promena, između ostalog, na gradove i kvalitet vazduha.

Na sajtu https://klimadat.met.hu/ objavljuju se pre svega podaci o temperaturi i padavinama, ali će zahvaljujući jednom razvoju ti podaci preciznije prikazivati promene ovih pokazatelja. U okviru projekta biće izrađen i novi klimatski portal, na kojem će biti prikupljeni podaci i osnovne informacije o klimatskim promenama, a pripremljen je i digitalni klimatski atlas Mađarske. Sajt eghajlat.met.hu trebalo bi da postane dostupan široj javnosti u prvoj nedelji juna.

Beatriks Ižak, saradnica Odeljenja za klimatska istraživanja, ukazala je na značaj kvalitetnih mernih nizova za proučavanje promena u proteklim decenijama. Radi toga se sirovi merni podaci homogenizuju, čime se uklanjaju „prekidi u podacima” nastali iz različitih razloga.

Sara Bordi, saradnica grupe za klimatsko modeliranje, rekla je da se različiti modeli slažu u tome da će do kraja veka u Mađarskoj porasti prosečna temperatura, a što je model „pesimističniji”, to je taj porast veći i može dostići i 3 stepena Celzijusa. Prema modelima, postoji mogućnost veće količine padavina, ali će se to uglavnom odnositi na zimski period, dok će leta biti sve suvlja.

Lila Duič-Korošec, saradnica Grupe za klimatsko modeliranje, rekla je da su očekivani uticaji klimatskih promena ispitivani za Budimpeštu i Segedin kao gradska toplotna ostrva. U oba grada očekuje se rast prosečne temperature: u Budimpešti za 1,7 do 3,9 stepeni, a u Segedinu za 1,6 do 3,5 stepeni. Između ostalog, porašće i broj letnjih dana – kada maksimalna temperatura prelazi 25 stepeni – u oba grada, ali se u Segedinu u periodu od 2041. do 2070. očekuje desetak takvih dana više nego u Budimpešti, odnosno oko 90 do 100.

Navela je da su u modelima ispitivali i kako se može smanjiti intenzitet gradskog toplotnog ostrva, na primer povećanjem reflektivnosti krovova i puteva. Utvrđeno je da povećanje reflektivnosti krovova i puteva na visini od dva metra nije izazvalo značajno smanjenje temperature, ali na temperaturi površine može dovesti i do smanjenja od deset stepeni.

U HungaroMetu su ispitivali i uticaj klimatskih promena na kvalitet vazduha, o čemu je govorila Zita Ferenci, saradnica Odeljenja za modeliranje kvaliteta vazduha i emisije.

Kako je rekla, prema modelima se kod većine zagađujućih materija očekuje poboljšanje, što je pre svega posledica pretpostavljenog smanjenja emisije klasičnih zagađivača vazduha.

Prema modelima, smanjiće se količina azot-dioksida, najviše u urbanim područjima, pre svega zbog smanjenja emisija iz saobraćaja. Kada je reč o atmosferskim aerosolima manjim od 10 mikrona, na selu se očekuje poboljšanje, ali se u gradovima – pre svega zbog rasta industrijske aktivnosti i emisija iz loženja u domaćinstvima – očekuje blagi porast.

Ferenci je upozorila da ozon i dalje predstavlja izazov: prema modelima, njegova koncentracija u sloju pri tlu će rasti, pre svega u avgustu. Razlog za to je što toplija klima ubrzava hemijske procese tokom kojih nastaje ozon, ali i promenjeni vremenski uslovi mogu doprineti njegovom nagomilavanju u blizini površine. Povećanje opterećenja ozonom uticaće na vegetaciju, pre svega na drveće, ali može izazvati i smanjenje prinosa kod poljoprivrednih kultura, upozorila je.