Tamaš Šujok smatra da je njegovim uklanjanjem prestala da postoji vladavina prava i da mu je funkcija predsednika Republike oduzeta na neustavan način.

Bivši šef države, koji je ranije bio i član i predsednik Ustavnog suda, istakao je u intervjuu objavljenom u sredu na portalu mandiner.hu da je izmena Ustava koja se odnosila na njega u potpunosti neustavna po svom sadržaju, kao i da nije u skladu ni sa međunarodnim ni sa normama Evropske unije, piše MTI.

Prema njegovom mišljenju, nije mogao da podnese ostavku kada je to od njega zatražio premijer Peter Mađar.

„Predsednik Republike jednostavno ne može da podnese ostavku u takvoj situaciji, jer time ne bi ostao veran zakletvi položenoj na Ustav. On je nezavisan od sudske, zakonodavne i izvršne vlasti i zato ne sme da prihvati nikakav uticaj ili pretnju druge grane vlasti. I ja sam se toga pridržavao. Da sam podneo ostavku, to bi u svakom slučaju bilo protivustavno“, naglasio je Tamaš Šujok.

Na pitanje zašto Peter Mađar nije uspeo da ga ubedi da podnese ostavku, bivši šef države je odgovorio:

„Premijer se manje oslanjao na ubeđivanje, a više na pretnje. Suočio me je sa tvrdnjom da se nisam oglašavao o određenim političkim pitanjima. Međutim, to je u više slučajeva činjenično netačno, jer sam, na primer, izdao saopštenje o pitanjima zaštite dece, a oglasio sam se i o tonu izborne kampanje.“

Istakao je da predsednik države nema političku odgovornost, već javnopravne zadatke i da mora da bude nepristrasan.

Govoreći o ulozi predsednika kao oličenja nacionalnog jedinstva, bivši predsednik Republike je rekao da je „u pluralnom društvu izražavanje jedinstva nacije složen zadatak“.

Jedino u pravu ne sme da bude podela, jer se ono jednako odnosi na sve građane, dodao je.

Šujok je objasnio da zadatak predsednika države nije da izražava političko jedinstvo, već da jedinstvo nacije predstavlja tako što političke ili kadrovske odluke različitih grana vlasti stavlja u javnopravni okvir koji važi za celo mađarsko društvo.

„Tome sam težio tokom čitavog mandata i smatram da sam u tome i uspeo“, rekao je Tamaš Šujok.

Govoreći o tome što Ustavni sud nije razmatrao njegovu inicijativu, Šujok je podsetio da je toliko ustavnih sudija prijavilo ličnu umešanost da je sud ostao bez kvoruma.

Prema njegovim rečima, Peter Mađar je „nekolicini od njih pretio da će i njih ukloniti, što je na njih moglo da deluje zastrašujuće“.

Tamaš Šujok je podsetio da je, prema Ustavu, nova vlada dužna da sarađuje sa predsednikom Republike.

„Vlada je prekršila tu obavezu, iako je predsednik Republike neprestano i u svemu sarađivao sa novom vlašću, kao što je sarađivao i sa prethodnom“, naglasio je.

Na tvrdnju Tise da je u aprilu došlo do promene sistema i da stranka ima istorijski mandat, bivši šef države je odgovorio da je izraz „promena sistema“ u ovom slučaju politički proizvod.

„Poslednja promena sistema u Mađarskoj dogodila se 1990. godine. Ako Tisa želi da razgradi sistem koji je tada uspostavljen, onda je uklanjanjem mene sa funkcije predsednika Republike na neustavan način zaista krenula tim putem. Time je, naime, suštinski prestala da postoji vladavina prava uspostavljena tokom promene sistema“, rekao je Šujok.

Povodom tvrdnji kritičara vlade Viktora Orbana da su upravo vlade posle 2010. godine razgradile vladavinu prava, Tamaš Šujok je rekao da ne želi detaljno da poredi tadašnje događaje sa sadašnjim potezima, ali da je „razlika jasna svakome ko razumno sagleda situaciju“.

Prema ličnom utisku bivšeg šefa države, Peter Mađar ima odlučan politički karakter i sledi konkretnu političku koncepciju, dok ga „pravna razmatranja manje zanimaju“.

Govoreći o svom predsedničkom mandatu, Tamaš Šujok je ocenio da ni početak nije bio jednostavan. Posle afere sa pomilovanjem nastupila je svojevrsna krizna situacija, koja je ipak razrešena. Akteri koji su snosili političku i pravnu odgovornost podneli su ostavke, a sistem institucija ustavne demokratije, gledano u celini, dobro je funkcionisao.

„I kao predsednik Ustavnog suda i kao šef države uvek sam se suočavao sa dvotrećinskom vlašću, kao deo sistema kočnica i ravnoteže“, dodao je.

Šujok je istakao da uvek izaziva loš predosećaj kada ustavno pravo postane sluga politike i da se sada, prema njegovom mišljenju, vidi da vlast želi potpuno da razgradi sistem kočnica i ravnoteže.

„I moje uklanjanje povezano je sa tim. Posledice smatram nesagledivim i teškim za celokupnu mađarsku vladavinu prava. Na Zapadu to zasad vide drugačije i zarobljenici su svog preteranog optimizma, ali se od toga obično otrezne“, rekao je.

Mandat Tamaša Šujoka na funkciji predsednika Republike prestao je 20. jula, na osnovu 17. izmene Ustava. Dužnosti i ovlašćenja šefa države do stupanja na funkciju novog predsednika Republike obavlja predsednica parlamenta Agneš Forsthofer.