Cilj Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara jeste depolitizacija Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Kada govorimo o depolitizaciji, ne mislimo na apolitičan nacionalni savet, već na Nacionalni savet koji neće služiti interesima samo jedne stranke, nego celokupne vojvođanske mađarske zajednice, izjavio je za portal Vajdaság Ma Aron Čonka. Predsednik DZVM-a naglasio je da to ne znači da Nacionalni savet ne treba da se bavi javnim pitanjima, već da mora biti okončana praksa prema kojoj se dodela sredstava, pružanje mogućnosti ili donošenje institucionalnih odluka povezuju sa političkom lojalnošću.

Sa političarem smo, pored predstojećih izbora za nacionalne savete, razgovarali i o mogućim republičkim izborima, odnosu njegove stranke prema studentskom pokretu i njegovim zahtevima, kao i o tome kako ocenjuju izbore u Mađarskoj i kakvu novu nacionalnu politiku očekuju.

– U DZVM-u su održani unutarstranački izbori. Sa kakvim programom započinjete novi mandat nakon što ste ponovo izabrani za predsednika?

– Pre svega želim da zahvalim delegatima na ukazanom poverenju. To za mene nije samo čast već i odgovornost. Uveren sam da će naredne četiri godine biti presudne za budućnost DZVM-a i vojvođanskog mađarskog javnog života.

I u svom predsedničkom izveštaju naglasio sam da su najvažniji zadaci u narednom periodu jačanje i obnova stranke. Moramo nastaviti učlanjivanje novih ljudi, dati novi zamah postojećim lokalnim organizacijama i, tamo gde postoji interesovanje, osnovati nove organizacije. Posebno važnim smatram uključivanje mladih, jer DZVM može imati budućnost samo ako uspemo da odgojimo generaciju koja će jednog dana preuzeti štafetu.

Za nas je podjednako važno i očuvanje političke samostalnosti. DZVM je uvek vodio politiku na osnovu sopstvenih vrednosti i interesa vojvođanske mađarske zajednice i to ne nameravamo da menjamo ni ubuduće. Naravno, svoj program neprestano prilagođavamo promenjenim društvenim i političkim okolnostima.

Pored toga, moramo se pripremiti za izbore koji su pred nama, pre svega za izbor Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine. Istovremeno moramo odgovorno razmišljati i o periodu u kojem sadašnja saradnja SNS-a, SPS-a i SVM-a više neće biti odlučujuća. Svaka politička epoha jednom se završava. Zadatak DZVM-a jeste da, kada taj trenutak dođe, vojvođanskoj mađarskoj zajednici ponudi verodostojnu, pripremljenu i odgovornu alternativu.

– Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara bila je prva stranka vojvođanskih Mađara, ali tokom proteklih decenija, nakon stranačkih podela, nije uspela da postane prava alternativa SVM-u. Koji su subjektivni, a koji objektivni razlozi za to?

– Razloga ima više, a među njima su i oni za koje i mi moramo da preuzmemo odgovornost. U vojvođanskom mađarskom političkom životu tokom protekle tri decenije bilo je previše podela i međusobno konkurentskih inicijativa, dok se broj pripadnika naše zajednice neprestano smanjivao. To je samo po sebi otežalo izgradnju snažne političke alternative.

Najmanje podjednako važne bile su, međutim, objektivne okolnosti. Decenijama su u rukama jednog političkog centra bili koncentrisani finansijski izvori, najvažnije institucije, radna mesta i veliki deo medija na mađarskom jeziku. Poslednjih godina tu situaciju dodatno je učvrstila politička saradnja Beograda i Budimpešte, čime je prostor za političku konkurenciju postao izuzetno uzak.

Nažalost, mnogi su lično iskusili da političko angažovanje koje se razlikuje od vladajućeg pravca može imati svoju cenu. Brojni naši članovi i simpatizeri bili su izloženi diskriminaciji, što je kod mnogih izazvalo strah i učvrstilo uverenje da se ne isplati ili da nije preporučljivo javno delovati u nekoj drugoj mađarskoj političkoj organizaciji.

Uprkos tome, DZVM je opstao. Za to su pre svega zaslužni ljudi koji ni u najtežim vremenima nisu odustali od svojih principa. Njima su služenje zajednici, politička sloboda i istina bili važniji od trenutnih koristi. Upravo zbog toga sam optimista. Ako smo uspeli da sačuvamo DZVM u takvim okolnostima, onda u otvorenijim i demokratskijim uslovima možemo ponovo postati značajna politička snaga.

– Iz SVM-a vas često kritikuju tvrdnjom da se vaše delovanje svodi na objavljivanje saopštenja na Fejsbuku. Kako to komentarišete?

– Obično se nasmejem na takve kritike. Kada bismo zaista samo pisali saopštenja na Fejsbuku, verovatno se ne bi toliko bavili nama.

Ta kritika zapravo, iako nenamerno, potvrđuje okolnosti u kojima funkcioniše vojvođanska mađarska javnost. Stavovi i predstavnici DZVM-a godinama su veoma retko, ili gotovo nikada, dobijali priliku da se oglase u medijima čiji je osnivač Nacionalni savet. Kada se jednom političkom akteru zatvore vrata tradicionalne javnosti, prirodno je da se okrene društvenim mrežama.

Mislim, međutim, da njima zapravo ne smeta Fejsbuk, nego ono što mi tamo govorimo. Naša saopštenja dopiru do velikog broja ljudi i izazivaju sve širi odjek. To je naročito primetno otkako se redovno oglašavamo i na mađarskom i na srpskom jeziku. Srpska javnost danas mnogo pažljivije prati dešavanja u vojvođanskom mađarskom javnom životu nego ranije.

Zanimljivo je da često primećujemo da mediji na srpskom jeziku otvorenije izveštavaju o stavovima DZVM-a nego vojvođanska mađarska štampa. Nije se samo jednom dogodilo da su naše saopštenje najpre citirali mediji sa nacionalnom pokrivenošću u Srbiji, a da se ono tek nakon toga pojavilo i na mađarskom jeziku. To pokazuje da ne nedostaje interesovanje, nego medijski pluralizam.

Istovremeno želim da dodam da se politika DZVM-a danas ni izdaleka ne svodi samo na saopštenja. Tokom proteklih meseci svesno smo se vratili među ljude. Posećujemo vašare, seoske manifestacije i događaje u lokalnim zajednicama, jer verujemo da lični susret ne može da zameni nijedna društvena mreža. Jedno rukovanje često vredi više od stotinu objava na Fejsbuku.

– Poslednjih nedelja zaista ste mnogo bili na terenu. Kako ste rekli, pojavili ste se na svim većim manifestacijama. Da li je to početak novog načina političkog delovanja?

– Da, smatram to svesnom odlukom. Uveren sam da se politika ne može voditi isključivo iz kancelarija ili posredstvom društvenih mreža. Sa ljudima se mora lično razgovarati, treba im pružiti ruku, saslušati njihova mišljenja i probleme.

Društvene mreže će, naravno, i dalje biti važno sredstvo za nas, jer su naše mogućnosti za pojavljivanje u tradicionalnim medijima na mađarskom jeziku i dalje ograničene. Ali nijedna internet platforma ne može da zameni lični razgovor. Tokom proteklih nedelja u to smo se uverili mnogo puta.

Drago nam je što nam ljudi prilaze, postavljaju pitanja, raspravljaju sa nama, iznose svoje mišljenje ili jednostavno žele da se rukuju. Iz tih susreta i mi mnogo učimo. Politika, prema mom mišljenju, nije jednosmerna komunikacija, nego dijalog.

DZVM se oduvek najbolje osećao među ljudima i želimo ponovo da osnažimo tu tradiciju. Na našim štandovima ne prikupljamo samo potpise podrške i ne očekujemo samo nove članove, već gradimo odnos sa zajednicom. Dugoročno gledano, to je mnogo važnije od bilo koje kampanje.

– Na terenu prikupljate potpise. Koji je njihov cilj? U jednom video-snimku nastalom tokom takve akcije rekli ste da je to povezano sa posebnim biračkim spiskom za izbore za Nacionalni savet. Možete li to detaljnije objasniti?

– Na izborima za Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine mogu učestvovati samo oni koji su upisani u poseban birački spisak mađarske nacionalne manjine. Zbog toga je naš prvi i najvažniji zadatak da dođemo do što većeg broja ljudi i obavestimo ih o uslovima pod kojima mogu ostvariti biračko pravo.

Lični susreti, međutim, imaju mnogo širi cilj. Želimo da saznamo mišljenje građana, predstavimo program DZVM-a i procenimo na koliku podršku možemo računati među onima koji su već upisani u birački spisak. Onima koji još nisu upisani pružamo pomoć prilikom prijavljivanja i objašnjavamo im postupak.

Ti susreti istovremeno predstavljaju i izgradnju organizacije. Pridružuju nam se novi članovi, upoznajemo nove volontere, a u nekoliko mesta već se naziru mogućnosti za osnivanje novih lokalnih organizacija. Politička zajednica ne može se izgraditi samo u vreme izbora. Poverenje nastaje kroz lične susrete i to ne može da zameni nijedna baza podataka niti kampanja. Mi ne želimo da gradimo baze podataka, nego zajednicu.

– Kako želite da učestvujete na izborima za nacionalne savete koji bi trebalo da budu održani na jesen? Zašto niste želeli da učestvujete u udruživanju koje je pokrenuo Vojvođanski mađarski plenum? Da li ćete nastupiti samostalno ili i dalje pokušavate da formirate koaliciju sa drugim organizacijama?

– DZVM je od početka bio zainteresovan da vojvođanska mađarska opozicija na izborima za Nacionalni savet nastupi što jedinstvenije. Još u februaru pokrenuli smo razgovore sa Vojvođanskim mađarskim plenumom, jer smo smatrali da samo šira saradnja može stvoriti stvarnu političku alternativu.

Iskustvo sa prethodnih izbora je nedvosmisleno. Ako više opozicionih lista nastupi jedne protiv drugih, moguće je osvojiti mesta u Nacionalnom savetu, ali sa nekoliko mandata nije moguće suštinski uticati na odluke. Mi smo to želeli da promenimo. Bili smo otvoreni i za zajedničko traženje pravnog i organizacionog okvira saradnje, uzimajući u obzir da izborni zakon ne omogućava zajedničku listu političkih stranaka i civilnih organizacija.

Na sastanku u Senti dočekao nas je drugačiji format od onoga o kojem je ranije bilo reči. Jedna politička stranka, međutim, ima sopstvena pravila odlučivanja koja se moraju odgovorno poštovati. Pošto nisam imao potrebno ovlašćenje, smatrao sam da je najkorektnije da ne donesem odluku koja prevazilazi moja ovlašćenja. Istovremeno smo već tada naglasili da smo i dalje otvoreni za saradnju.

DZVM se trenutno priprema za sve moguće scenarije. Ukoliko bude potrebno, spremni smo da na izborima učestvujemo i samostalno, ali i dalje smatramo da bi najbolje rešenje bilo formiranje šire opozicione saradnje. To, međutim, više ne zavisi isključivo od nas.

Ono što zavisi od nas, mi ćemo učiniti. Interes vojvođanske mađarske zajednice važniji je od kratkoročnog političkog interesa bilo koje organizacije ili pojedinca. Ukoliko se ukaže mogućnost za stvarno zajedničko delovanje, DZVM će biti za pregovaračkim stolom.

– Sa kakvim programom se pripremate za izbore za Nacionalni savet? Koji bi bili najvažniji ciljevi?

– Kada bih naš cilj morao da sažmem u jednoj rečenici, rekao bih: Nacionalni savet treba vratiti vojvođanskoj mađarskoj zajednici.

Uvereni smo da Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine nije institucija samo jedne političke stranke, nego svih vojvođanskih Mađara. Zbog toga je naš osnovni cilj depolitizacija Nacionalnog saveta. Kada govorimo o depolitizaciji, ne mislimo na apolitičan Nacionalni savet, već na Nacionalni savet koji neće služiti interesima samo jedne stranke, nego celokupne vojvođanske mađarske zajednice.

To ne znači da Nacionalni savet ne treba da se bavi javnim pitanjima, već da mora biti okončana praksa prema kojoj se dodela sredstava, pružanje mogućnosti ili donošenje institucionalnih odluka povezuju sa političkom lojalnošću.

Nacionalni savet treba da služi zajednici, a ne dnevnim stranačkim interesima. Ne sme se ponoviti da postane sredstvo u pitanjima državne politike, kao što smo to, na primer, videli tokom izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.

Naravno, pripremamo detaljan program za sve oblasti koje spadaju u nadležnost Nacionalnog saveta – obrazovanje, kulturu, informisanje i službenu upotrebu jezika. Ne želimo samo da kritikujemo sadašnje funkcionisanje, već ćemo ponuditi i ostvarive stručne predloge.

Istovremeno smatramo da Nacionalni savet ne sme da se zatvori u svoje usko protumačene nadležnosti. Treba da se bavi svim pitanjima koja u zakonskim okvirima utiču na život vojvođanske mađarske zajednice, bilo da je reč o iseljavanju, ekonomskim mogućnostima, mladima ili opstanku zajednice.

Dugoročno ćemo raditi na jačanju institucionalnog značaja i samostalnosti Nacionalnog saveta. Kulturna autonomija može biti stvarna samo ako raspolaže odgovarajućim ovlašćenjima i transparentnim, predvidivim finansijskim izvorima.

Naš program se, u krajnjoj liniji, ne odnosi na DZVM, već na to da vojvođanska mađarska zajednica ponovo može da doživi Nacionalni savet kao sopstvenu instituciju.

– Na jesen se najverovatnije mogu očekivati i vanredni parlamentarni izbori. Da li saradnju zamišljate sa većinskim opozicionim strankama? Ako da, sa kojim strankama ste u kontaktu? Kakvo je vaše mišljenje o studentskom pokretu i njegovim zahtevima? Kakav je vaš odnos prema vojvođanskim mađarskim mladima i koliko uspevate da im se obratite?

– Politička situacija u Srbiji menja se izuzetno brzo, zbog čega je još rano govoriti o konačnim odlukama. Sa većinom opozicionih stranaka u Srbiji održavamo redovne kontakte i imamo korektnu komunikaciju, ali odluka o tome koga bismo i u kom obliku podržali na eventualnim parlamentarnim izborima još nije doneta.

Kada je reč o studentskom pokretu, naš stav je od početka bio jasan. U skladu sa svojim mogućnostima podržavali smo studente, naši članovi učestvovali su u brojnim protestima, a mnogi od njih su kao građani bili među prvima koji su izašli na ulice.

Razlog za to je jednostavan. Značajan deo studentskih zahteva zasniva se na osnovnim demokratskim vrednostima, kao što su vladavina prava, funkcionisanje nezavisnih institucija, suzbijanje korupcije i utvrđivanje političke odgovornosti. To nisu stranačko-politička, nego društvena pitanja sa kojima DZVM može da se poistoveti.

Smatramo da bi najveću šansu za demokratske promene u Srbiji predstavljalo to da studenti i opozicione političke snage pronađu oblik saradnje. Ne zbog toga što nas zanimaju mandati ili funkcije, već zato što samo široko društveno udruživanje može doneti stvarne političke promene. Režim SNS–SPS–SVM mora biti poslat u opoziciju.

Ukoliko do toga ne dođe, donećemo odluku koja će najbolje služiti interesima vojvođanske mađarske zajednice. Interes naše zajednice važniji je od kratkoročnih političkih interesa bilo koje organizacije ili pojedinca.

Slično razmišljamo i o ulozi mladih. Vojvođanski mađarski mladi nisu samo budućnost naše zajednice nego i njena sadašnjost. Nije dovoljno govoriti o njima, već ih treba i saslušati. Zbog toga nastojimo da ostvarimo što više ličnih kontakata sa njima, uključimo ih u javni život i izradimo programe koji će odgovoriti i na njihove probleme.

Bilo da je reč o obrazovanju, započinjanju karijere, stanovanju ili mogućnosti da ostanu u zemlji, sve su to pitanja kojima DZVM posvećuje posebnu pažnju.

Verujem da zajednica može imati budućnost samo ako je mladi ne nasleđuju pasivno, već ako dobiju mogućnost da je i sami oblikuju. Mi želimo da im pružimo tu mogućnost.

– Kako komentarišete promene koje su se dogodile u Mađarskoj? Kako će one uticati na vojvođanski mađarski javni život?

– Rezultat izbora u Mađarskoj smatramo prirodnim funkcionisanjem demokratije. Mađarski birači doneli su odluku i ona se mora poštovati. DZVM je uvek polazio od toga da treba sarađivati sa svakom demokratski izabranom mađarskom vladom, jer je za nas interes vojvođanske mađarske zajednice na prvom mestu.

Istovremeno se nadamo da će nova politička situacija povoljno uticati i na vojvođanski mađarski javni život. Nadamo se da će politički pluralizam ojačati i da će postati prirodnije prihvatanje činjenice da među vojvođanskim Mađarima postoji više legitimnih političkih mišljenja i organizacija. Zajednica nije slabija zato što je raznovrsna, nego je zbog toga snažnija.

Nadamo se i da će mađarska nacionalna politika ubuduće saslušati još širi krug predstavnika mađarskih zajednica izvan granica Mađarske. Interesima vojvođanskih Mađara može se pristupiti iz više uglova, a mi smo uvereni da saslušavanje različitih mišljenja uvek vodi ka boljim odlukama.

DZVM je spreman da sarađuje sa svim partnerima iz Mađarske kojima su razvoj i opstanak vojvođanske mađarske zajednice na prvom mestu. Ne želimo stvaranje novih podela, već izgradnju nove saradnje u interesu naše zajednice.

– Da li je već uspostavljen zvaničan kontakt između DZVM-a i Stranke Tisa? Kakvu saradnju očekujete?

– DZVM je predstavnicima mađarske vlade izrazio želju za uspostavljanjem kontakta, ali do zvaničnog sastanka još nije došlo. Verujemo da će se za to ukazati mogućnost u bliskoj budućnosti.

Mi to smatramo prirodnim. DZVM je prva demokratski osnovana politička organizacija vojvođanske mađarske zajednice, sa više od tri i po decenije iskustva i doslednim radom u oblasti nacionalne politike. Smatramo da to iskustvo predstavlja vrednost koju treba saslušati i uzeti u obzir.

Ne očekujemo povlašćen tretman, već mogućnost da svi značajni akteri vojvođanske mađarske zajednice iznesu svoje mišljenje. Želimo da se pre donošenja odluka koje se odnose na vojvođansku mađarsku zajednicu čuju različiti stavovi i iskustva.

Uvereni smo da nacionalna politika može biti zaista uspešna samo ako se ne zasniva na jednom akteru, nego na raznovrsnim iskustvima celokupne mađarske zajednice izvan granica Mađarske.

DZVM je spreman da sarađuje sa svakim partnerom iz Mađarske koji je otvoren za uzajamno poštovanje i zastupanje interesa vojvođanske mađarske zajednice. Za nas je to najvažniji kriterijum.

– Kako će se, prema vašem mišljenju, u narednom periodu promeniti politika dodeljivanja pomoći iz Mađarske?

– Bilo bi prerano donositi pouzdane zaključke, jer će detalje politike podrške utvrditi mađarska vlada. Ipak, nadam se da će ubuduće još veći naglasak biti stavljen na transparentnost, odgovornost i namensko korišćenje sredstava. To nije samo u interesu onih koji podršku dodeljuju nego i mađarskih zajednica izvan granica Mađarske.

Podjednako važnim smatram da se sredstva namenjena nacionalnoj politici ne dodeljuju isključivo preko jednog političkog aktera. Sistem koji uključuje više učesnika i funkcioniše na osnovu stručnih kriterijuma mogao bi da stvori veće poverenje i doprinese tome da podrška zaista služi celokupnoj zajednici.

U Evropi postoji više mogućih modela. Mogao bih da zamislim, na primer, da mađarska diplomatsko-konzularna predstavništva, slično pojedinim elementima italijanske prakse, dobiju veću ulogu u koordiniranju programa podrške mađarskim zajednicama izvan granica zemlje. Naravno, o konkretnom obliku takvog sistema treba da odluči mađarska vlada.

Za nas je najvažnije jedno osnovno načelo: sredstva iz Mađarske ne treba da služe nagrađivanju političke lojalnosti, nego razvoju mađarskih zajednica izvan granica zemlje. Ako se to ostvari, od toga može imati koristi celokupna vojvođanska mađarska zajednica. To nije samo pravednije, nego je dugoročno i uslov uspeha nacionalne politike.

DZVM je osnovan pre 35 godina da bi vojvođanska mađarska zajednica imala slobodno i verodostojno političko predstavništvo. Ta misija se ni danas nije promenila. Naš cilj nije samo dobar izborni rezultat, već izgradnja vojvođanske mađarske zajednice koja će u budućnost gledati sa samopouzdanjem, u političkoj slobodi i sa stvarnim pravom na samoodlučivanje.