Ovogodišnja letnja turneja Salaškog pozorišta već je iza sebe ostavila dvadeset stanica. Ansambl po vojvođanskim mestima izvodi klasik Mihalja Verešmartija „Čongor i Tinde”, u režiji Kinge Mezei. Posle predstave održane 8. avgusta u Malim Pijacama sledi kratka pauza, a turneja se nastavlja 16. avgusta, kada će publika predstavu moći da vidi na još pet lokacija.

Salaško pozorište je ovogodišnju turneju započelo 20. jula u Srbobranu, dok je zvanična premijera održana 25. jula u sedištu ansambla u Kavilu. Od tada se gotovo svake večeri scena na otvorenom postavljala u drugom vojvođanskom mestu. Ovogodišnja turneja obuhvata ukupno 25 stanica.

Posle Srbobrana usledili su Bačka Topola, Trešnjevac, Mali Iđoš i Čantavir, a nakon premijere u Kavilu ansambl su ugostili Novo Orahovo, Novi Kneževac, Čoka, Kikinda, Novi Itebej i Debeljača. Tokom avgusta predstava je izvedena u Mužlji, Temerinu, Bečeju, Oromu, Molu, Senti, Tornjošu i, poslednje, 8. avgusta u Malim Pijacama.

Prema dosadašnjim izveštajima, publika je na više mesta sa velikim interesovanjem dočekala predstavu. U Debeljaču se Salaško pozorište, na primer, vratilo posle jednogodišnje pauze, a i tamo je bilo mnogo zainteresovanih gledalaca. I na premijeri u Kavilu gledalište je bilo ispunjeno.

Klasično delo na način Salaškog pozorišta

Ansambl je ove godine odabrao dramsku poemu Mihalja Verešmartija „Čongor i Tunda”, napisanu 1830. godine. U središtu priče su Čongorova potraga za srećom i njegovo sjedinjenje sa Tundom, ali se iza bajkovite priče kriju mnogo opštija pitanja: da li pravi smisao života donose bogatstvo, moć, znanje ili ljudski odnosi.

Verzija Salaškog pozorišta ne prenosi Verešmartijev tekst na scenu bez izmena. Autori su pošli od toga da je gotovo dvesta godina star stihovani jezik, naročito u uslovima predstave na otvorenom i na većem prostoru, teže pratiti. Dramaturškinja Kornelija Goli navela je da je zbog toga originalni tekst trebalo učiniti proznijim i znatno skratiti, uz očuvanje suštine priče i njene poruke.

Rezultat je predstava prožeta muzikom, plesom i humorom, u skladu sa tradicijom Salaškog pozorišta. Rediteljka Kinga Mezei naglasila je da cilj nije bio da se klasik po svaku cenu modernizuje, već da priča o Čongoru i Tundi bude razumljiva, neposredna i današnjoj publici.

Na dramaturškoj obradi predstave radili su Kornelija Goli i Zoltan Bagdal, scenografiju i kostime osmislio je Peter Ondrašek, muziku je komponovao Silard Mezei, a saradnik rediteljke je Zoltan Puškaš.

Kinga Mezei prvi put režira u Salaškom pozorištu

Kinga Mezei ove godine prvi put režira predstavu za Salaško pozorište, ali joj sam ansambl nije nepoznat. Ranije je i kao glumica učestvovala u njegovom radu, a, kako je sama navela, Salaško pozorište je uvek doživljavala kao važnu kulturnu i zajedničku misiju.

Ovogodišnji proces proba bio je posebno intenzivan. Zbog produžene nastavne godine na Akademiji umetnosti ozbiljniji rad mogao je da počne kasnije, dok je turneja krenula ranije nego što je uobičajeno. Ansambl je zbog toga čitavu predstavu morao da pripremi za približno dve nedelje.

Mladi glumci pritom nisu samo probali. U skladu sa tradicijom Salaškog pozorišta učestvovali su i u izradi scenografije i obavljanju drugih tehničkih poslova.

U ovogodišnjem ansamblu radi 15 mladih glumaca, među kojima su uglavnom studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, a pridružili su im se i već diplomirani glumci.

Čongora igra Marijo Sadiković, Tundu Lila Greguš, dok se Armand Bičkei pojavljuje u ulozi Balge. Za mladi ansambl Salaško pozorište nije samo niz letnjih gostovanja. Pored igranja predstava, glumci se svakodnevno prilagođavaju novim mestima i uslovima na otvorenom, učestvuju u postavljanju i rasklapanju scene, kao i u drugim svakodnevnim poslovima.

Preostalo još pet predstava

Posle gostovanja u Malim Pijacama 8. avgusta, u programu Salaškog pozorišta sledi sedmodnevna pauza. Turneja se nastavlja 16. avgusta, a publika će „Čongora i Tundu” moći da vidi još pet večeri zaredom:

16. avgust – Kelebija
17. avgust – Ludaš
18. avgust – Stara Moravica
19. avgust – Telečka
20. avgust – Bagremovo.

Predstavom u Bagremovu biće završena ovogodišnja letnja turneja po Vojvodini.

Na putu već 48 godina

Salaško pozorište osnovano je 1978. godine. Jedna od njegovih osnovnih ideja bila je da profesionalne pozorišne predstave stignu i do manjih vojvođanskih mesta koja nemaju pozorišnu zgradu i u kojima publika inače retko ima priliku da uživo vidi profesionalnu pozorišnu produkciju. Ta misija nije se promenila ni posle gotovo pola veka.

Forma se, naravno, mnogo promenila. U počecima je ansambl obilazio teren sa zapregom koju je vukao magarac, dok danas raspolaže sasvim drugačijom tehničkom opremom. Suština Salaškog pozorišta, međutim, ostala je ista: svako leto kreće na put, iz večeri u veče postavlja scenu u drugom mestu, a nakon predstave nastavlja dalje ka sledećem selu.

U tome se Salaško pozorište suštinski razlikuje od klasičnog pozorišta u zgradi. Gledalac ne mora da putuje do pozorišta – pozorište dolazi do njega.

Ovogodišnji „Čongor i Tunda” posebno se dobro uklapa u tu tradiciju. U predstavi se prepliću bajka i filozofija, ljubav i humor, đavoli, čarolija i muzika, dok pitanje koje je Verešmarti postavio pre gotovo dvesta godina i dalje zvuči poznato: gde čovek treba da traži sreću?

Salaško pozorište ove godine odgovor na to pitanje traži u 25 vojvođanskih mesta – iz večeri u veče, na sceni pod otvorenim, najčešće zvezdanim nebom.

^{(Uz saradnju veštačke inteligencije)}