Parlament Mađarske izabrao je u utorak, tajnim glasanjem, pet novih članova Ustavnog suda.

Poslanici su za sudije Ustavnog suda izabrali Noru Hronovski, Andraša Đerđa Kovača, Mikloša Ligetija, Arpada Gabora Orosa i Žolta Somoru, kandidate poslaničke grupe stranke Tisa. Svako od njih dobio je 137 glasova za i šest protiv.

Novoizabrane sudije Ustavnog suda položile su zakletvu pred parlamentom, javlja MTI.

Nora Hronovski je univerzitetska profesorka, doktorka Mađarske akademije nauka i stručnjakinja za ustavno pravo. Andraš Đerđ Kovač je predsednik sudskog veća Kurije, sudija i stručnjak za upravno pravo sa doktoratom. Mikloš Ligeti je aktivista za zaštitu prava, stručnjak za krivično pravo i pravni direktor mađarskog ogranka organizacije Transparensi internešenel. Arpad Gabor Oros je nekadašnji rukovodilac Građanskog kolegijuma Kurije, predsednik sudskog veća, stručnjak za građansko pravo i specijalista za evropsko pravo, a od 1993. godine predaje na Univerzitetu u Segedinu.

Žolt Somora je zamenik rukovodioca Instituta za krivičnopravne nauke Pravnog fakulteta Univerziteta u Segedinu i habilitovani univerzitetski profesor.

Parlament je nove članove Ustavnog suda izabrao zato što je 1. septembra istekao mandat četvoro sudija – Peteru Poltu, predsedniku Ustavnog suda, Mariji Hasoničné Adam, Miklošu Juhasu i Zoltanu Lomniciju – nakon što je sedamnaestim amandmanom na Osnovni zakon, usvojenim u julu, propisano da „mandat člana Ustavnog suda prestaje kada navrši sedamdeset godina“.

U novembru ističe i dvanaestogodišnji mandat Agneš Cine, sudije Ustavnog suda i zamenice predsednika tog tela.

Prema zakonu, parlament je imao rok od šezdeset dana da izabere nove sudije na mesta članova koji odlaze iz petnaestočlanog Ustavnog suda.

Parlament nove sudije Ustavnog suda bira tajnim glasanjem, dvotrećinskom većinom glasova poslanika, na mandat od devet godina. Sedamnaestim amandmanom na Osnovni zakon mandat sudija smanjen je sa 12 na devet godina.

Fides i KDNP ranije su saopštili da neće učestvovati u postupku izbora sudija Ustavnog suda, ocenjujući taj proces kao nelegitiman i kao ismevanje ustavnosti. Njihovi poslanici su zbog toga napustili salu još pre nego što je određeno tajno glasanje.

Poslanička grupa Mi Hazánk, s druge strane, učestvovala je u glasanju i predložila svoje kandidate – Tamaša Banoviča, Čabu Červaka, Petera Laki-Takača, Akoša Papaija i Jenea Smodiša – ali njih na saslušanju održanom u ponedeljak nije podržao parlamentarni odbor za pravosuđe i ustavna pitanja.

Nora Hronovski je na saslušanju izjavila da bi eventualno ukidanje nekog zakona kao sudija Ustavnog suda smatrala dokazom uspešne ustavne transformacije, a ne neuspehom.

Kao najviše vrednosti ustavnosti navela je demokratsku pravnu državu i ljudsko dostojanstvo, u skladu sa kojima treba tumačiti ustav. Takođe je istakla značaj zaštite pojedinaca, manjina i ranjivih grupa, kao i razmatranja ustavnih žalbi.

Andraš Đerđ Kovač je, između ostalog, rekao da za jednog sudiju nema uzvišenijeg i časnijeg zadatka od mogućnosti da oživi praksu mađarske ustavnosti koju je stvorio Ustavni sud Lasla Šojoma iz perioda promene sistema. Dodao je da Ustavni sud može dalje razvijati sudsku praksu kako bi Mađarska dugoročno bila funkcionalna, konsolidovana demokratska pravna država.

Mikloš Ligeti je kao najvažniji zadatak u narednom periodu naveo ponovno promišljanje i izgradnju Ustavnog suda. Prema njegovim rečima, trenutno postoji „zarobljeni Ustavni sud“, koji je u mnogim slučajevima delovao u pravcu koji nije u skladu sa pravnom državom, uz slabu argumentaciju i bez stajanja na stranu ugroženih.

Arpad Gabor Oros je rekao da su za vraćanje poverenja u Ustavni sud najvažniji kredibilni i nezavisni članovi. Istakao je da je prilikom donošenja odluka važno poznavati okolnosti i širi kontekst svakog pojedinačnog slučaja, kao i razmotriti posledice odluka. Kako je rekao, uvek treba gledati iza slova zakona i „udahnuti dušu“ rečima, ali niko ne sme samovoljno stvarati pravo.

Žolt Somora je na saslušanju izjavio da se zalaže za ustavni dijalog. Prema njegovom mišljenju, podelu vlasti ne treba posmatrati kao suprotstavljanje, već kao prostor ustavnog dijaloga. Logika zasnovana na sukobima, prema kojoj se odluke Ustavnog suda o ukidanju propisa posmatraju kao institucionalni konflikt, može oslabiti pravnu državu, dok ustavni dijalog primorava predstavnike različitih grana vlasti da reaguju jedni na druge i tako dalje izgrađuju ustavnu državu.

Parlament je već krajem jula izabrao jednog novog sudiju Ustavnog suda: na mesto Čabe Hendea, nekadašnjeg poslanika MDF-a, a potom Fidesa, i bivšeg ministra odbrane, izabran je Pal Šonevend, šef katedre i univerzitetski profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Etveš Lorand (ELTE), koji je ranije bio i dekan tog fakulteta.

Čaba Hende napustio je Ustavni sud na osnovu pravila uvedenih sedamnaestim amandmanom na Osnovni zakon i izmenama zakona o Ustavnom sudu.