Specijalizovana veća Kosova sa sedištem u Hagu osudila su bivšeg predsednika Kosova Hašima Tačija na 25 godina zatvora zbog ratnih zločina. Sud ga je proglasio krivim za ubistva, mučenje, surovo postupanje, kao i protivzakonito i proizvoljno lišavanje slobode. Tači je tokom rata na Kosovu bio jedan od rukovodilaca Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Presude su izrečene i trojici drugih bivših rukovodilaca OVK – Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.

Tužilaštvo ih je, između ostalog, teretilo za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine, uključujući progon, ubistva, mučenje, protivzakonito lišavanje slobode i prisilne nestanke. Optuženi su tokom suđenja negirali krivicu.

Postupak je vođen pred Specijalizovanim većima Kosova, koja su osnovana na osnovu kosovskog zakona, ali imaju sedište u Hagu, a u njima rade međunarodne sudije i tužioci. Zadatak suda je da istražuje i procesuira teška krivična dela počinjena tokom i neposredno nakon rata na Kosovu.

Prema sudskim spisima, optužbe su se odnosile na period od marta 1998. do septembra 1999. godine, a navodni zločini počinjeni su na više mesta na Kosovu, kao i na severu Albanije.

Prema navodima optužnice, među žrtvama su bili civili, politički protivnici, kao i osobe za koje se sumnjalo da se protive OVK ili da sarađuju sa srpskim vlastima. Prema izveštaju Rojtersa, sud je Tačija, između ostalog, smatrao odgovornim za ubistvo 96 ljudi.

Hašim Tači je 2020. godine podneo ostavku na funkciju predsednika Kosova nakon što je objavljena optužnica protiv njega. Potom je prebačen u Hag, gde je u pritvoru čekao završetak postupka. Suđenje je počelo u aprilu 2023. godine, dokazni postupak završen je u decembru 2025, dok su završne reči održane u februaru 2026. godine.

Prema ranijim podacima Specijalizovanih veća, tokom postupka saslušana su 134 svedoka, a u procesu je učestvovalo 156 žrtava. Sud je još u julu odredio datum izricanja presude, navodeći da je za donošenje odluke potrebno više vremena zbog obimnosti dokaznog materijala i izuzetne složenosti predmeta.

Tači je na Kosovu i dalje politička ličnost koja izaziva oprečne reakcije. Kao nekadašnjeg komandanta OVK mnogi ga smatraju jednim od simbola borbe za nezavisnost, a kasnije je bio premijer, ministar spoljnih poslova i predsednik Kosova. Uoči izricanja presude skupovi podrške održani su i u Prištini i u Hagu.

Presuda će, kako se očekuje, izazvati nove političke i društvene rasprave na Kosovu i u regionu. Sećanje na rat na Kosovu i dalje snažno deli javnost: dok mnogi na Kosovu rukovodioce OVK smatraju nacionalnim herojima, u Srbiji i među porodicama srpskih žrtava već dugo se zahteva odgovornost za zločine koje su počinili pripadnici OVK.

Kosovski i albanski političari kritikovali presudu bivšim liderima OVK

Kosovski i albanski političari kritikovali su u sredu prvostepenu presudu Specijalizovanih veća Kosova u Hagu, kojom su bivši predsednik Kosova Hašim Tači i nekadašnji portparol OVK Jakup Krasnići osuđeni na po 25 godina zatvora zbog ratnih zločina. Kadri Veselji osuđen je na 18, a Redžep Seljimi na 13 godina zatvora.

Demokratska partija Kosova (PDK), koju je osnovao Hašim Tači, očekivala je oslobađajuću presudu. Stranka je uoči izricanja presude saopštila da je nastupio „čas istorije“ i izrazila nadu da će četvorica optuženih biti oslobođena. PDK je od osnivanja gotovo dve decenije vodio Hašim Tači, a kasnije više godina Kadri Veselji.

Organizacija ratnih veterana OVK kategorički je odbacila presudu, tvrdeći da se njome dovodi u pitanje i rat OVK, koji ta organizacija smatra pravednim i oslobodilačkim.

Kosovski ministar spoljnih poslova Gljauk Konjufca još pre izricanja presude izjavio je u Hagu da za četvoricu bivših rukovodilaca OVK smatra prihvatljivom jedino oslobađajuću presudu. Prema njegovim rečima, OVK je vodila odbrambeni i oslobodilački rat. Presudu je nazvao „tužnom, nepravednom i nezasluženom“, kao i „strašnom presudom za Kosovo i oslobodilački rat“.

Vršilac dužnosti predsednika Kosova i predsednica parlamenta Albulena Hadžiju ocenila je da je sreda težak dan za Kosovo. Naglasila je da nijedna sudska presuda ne može promeniti istoriju rata na Kosovu, a borbu OVK nazvala je oslobodilačkim ratom.

Bivši kosovski premijer i nekadašnji komandant OVK Ramuš Haradinaj rekao je posle presude da je osuda četvorice bivših gerilskih lidera potresna i neprihvatljiva. Haradinaj je ranije više puta govorio da očekuje oslobađajuću presudu, a pominjao je i mogućnost da Hašim Tači, nakon izlaska na slobodu, ponovo postane predsednik Kosova.

Ardijan Đini, jedan od vodećih ljudi Alijanse za budućnost Kosova (AAK), takođe je podržao optužene. Uoči izricanja presude, tokom sastanka sa šefom Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu (EULEX), rekao je da je njegova stranka uverena u nevinost Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija.

Predsednik Demokratskog saveza Kosova (LDK) Ljumir Abdidžiku naglasio je da nijedna presuda ne može poništiti, kako je rekao, istorijsku istinu o ratu na Kosovu.

Albanski premijer Edi Rama reagovao je na presudu na društvenim mrežama. Objavio je sliku Evrope okružene bodljikavom žicom uz reč „sramota“. Rama je i prethodnih dana otvoreno podržavao Hašima Tačija i tvrdio da će bivši kosovski predsednik na kraju pobediti „snagom pravde“.

Predsednik Albanije Bajram Begaj izrazio je „duboku tugu“ i poručio da „ništa i niko ne može ukaljati OVK“.

Porodica bivšeg kosovskog predsednika saopštila je da očekuje žalbu na prvostepenu presudu i da i dalje veruje u Tačijevu nevinost.

I članovi porodice Jakupa Krasnićija očekivali su oslobađajuću presudu. Njegov sin Altin Krasnići rekao je u Hagu pre izricanja presude da je uveren da će se sva četvorica optuženih vratiti na Kosovo kao slobodni ljudi. Članovi porodice naglasili su da su, bez obzira na presudu, ponosni na Krasnićija i njegovu ulogu u OVK.

Više hiljada ljudi pratilo je izricanje presude na velikom ekranu u Prištini. Kada je saopštena osuđujuća odluka, okupljeni su počeli da zvižde, mnogi su skandirali ime Hašima Tačija, dok su neki plakali.

Kosovska policija se zajedno sa međunarodnim mirovnim snagama unapred pripremila za eventualne incidente, dok su Sjedinjene Američke Države pozvale svoje državljane da izbegavaju masovna okupljanja.

Sudsko veće u Hagu proglasilo je četvoricu bivših rukovodilaca OVK krivim za ratne zločine – proizvoljno lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistva.

Istovremeno, nisu proglašeni krivim po šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti, jer tužilaštvo, prema oceni sudija, nije dokazalo da su ta dela bila deo široko rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo.

Sud je, međutim, utvrdio da su optuženi tokom sukoba na Kosovu značajno doprineli zajedničkom zločinačkom cilju usmerenom protiv osoba koje su smatrane protivnicima političkih i vojnih ciljeva OVK. Među njima su bili kosovski Albanci povezani sa drugim političkim ili vojnim snagama, osobe za koje se sumnjalo da održavaju veze sa jugoslovenskim ili srpskim vlastima, kao i pripadnici etničkih manjina, među kojima Romi i Srbi.