U subotu je u Bačkom Jarku održana komemoracija za žrtve koncentracionog logora u koji je to mesto pretvoreno u periodu 1944-1946. Iz Nemačke je stiglo četiri autobusa sa nekadašnjim internircima i rođacima. Bili su prisutni predstavnici podunavskih Švaba, pokrajinskih organa i lokalne samouprave – izveštava dopisnica „Vajdašag ma“.

U Bačkom Jarku je stradalo šest i po hiljada ljudi, među njima i hiljadu dece – žrtve tadašnje mržnje, bezumlja i gladi.

Okupljene je pozdravio Hans Supritz, predsednik Saveza podunavskih Švaba, a potom je nekolicina okupljenih evocirala strašne događaje.

Ištvan Bart (Barth István) je kao dete preživeo logor:

- Ja sam tada imao sedam godina, sećam se, futoški Nemci su morali da pešače do jarka. Išli smo peške, hodao sam kraj dede. Do novog Sada, a potom od Novog Sada do Jarka. Sećam se i da mi je prabaka umrla pored mene, na podu, sledeći dan su naišla kola i odvezla mrtve na groblje – rekao je Bart.

Nemački nacionalni savet treba da ima veliku ulogu u tome da nevine žrtve dobiju dostojan spomenik – izjavio je Laslo Mandler Gence (Göncző Mandler László), predsednik Nemačkog nacionalnog saveta, dodavši: - Ovde u Jarku ta agonija traje već deset godina i još nema spomenika. Od nemačkog ministarstva i od srpskih političara smo dobili signale da niko ne može da učini ništa dok Nemački nacionalni savet ne podnese zvaničnu inicijativu.