Zamenik vrhovnog tužioca, koji obavlja poslove iz nadležnosti vrhovnog tužioca, podneo je predlog za ukidanje imuniteta trojici poslanika – premijeru Peteru Mađaru, Balažu Hankou (Fides) i Miklošu Šestaku (KDNP), saopštilo je u utorak Vrhovno tužilaštvo agenciji MTI.

Prema saopštenjima objavljenim na sajtu ugyeszseg.hu, Ištvan Lajtar je predsedniku parlamenta podneo predlog za ukidanje imuniteta poslaniku Peteru Mađaru (Partija Tisa), koji je ujedno i premijer, zbog ponovo pokrenute istrage pred Centralnim istražnim tužilaštvom (KNYF) u vezi sa krađom, nakon prestanka njegovog mandata poslanika Evropskog parlamenta.

Prema saopštenju Vrhovnog tužilaštva iz septembra 2024. godine, Peter Mađar je 21. juna pre dve godine, u ranim jutarnjim satima, boravio u jednom budimpeštanskom klubu, kada je muškarcu koji ga je snimao mobilnim telefonom oduzeo uređaj, a zatim ga, kako navodi tužilaštvo, „namerno ispustio u Dunav“. Prema tužilaštvu, takvo ponašanje moglo bi da odgovara zakonskim obeležjima krivičnog dela krađe.

Peter Mađar je u vreme događaja bio poslanik Evropskog parlamenta, zbog čega je tadašnji vrhovni tužilac Peter Polt zatražio od predsednika Evropskog parlamenta ukidanje njegovog imuniteta, ali je EP taj zahtev odbio. KNYF je zbog toga obustavio postupak. Pošto su Mađaru 8. maja ove godine prestali mandat poslanika EP i imunitet koji je iz njega proizilazio, KNYF je naložio nastavak krivičnog postupka.

Peter Mađar je od 9. maja poslanik u parlamentu, pa i po tom osnovu uživa imunitet.

U saopštenju je obrazloženo da se krivični postupak protiv poslanika – a time i dalje razjašnjavanje detalja slučaja – može voditi nakon što parlament ukine njegov imunitet.

Zamenik vrhovnog tužioca predložio je ukidanje imuniteta Balažu Hankou (Fides) na osnovu istrage koja se pred Tužilaštvom Bač-Kiškunske županije vodi zbog krivičnog dela nesavesnog upravljanja.

Prema saopštenju, u okviru rada Nacionalnog kulturnog fonda (NKA), Privremeni kolegijum za prioritetne kulturne programe (KKPIK) navodno je korišćen za protivpravne radnje pod rukovodstvom Balaža Hankoa, bivšeg ministra za kulturu i inovacije u prethodnoj vladi i predsednika fonda.

Sumnja se da je imovina kojom je raspolagao privremeni kolegijum preko KKPIK-a delimično, ali u velikom broju slučajeva, korišćena za namene različite od onih koje su bile utvrđene zakonom i osnivačkom odlukom.

Prema sumnjama, odobravanjem zahteva podnetih na pojedinačne konkurse raspisane od druge polovine 2025. godine, bez njihove suštinske ocene, sredstva su korišćena za pokrivanje troškova kampanje za izbore 2026. godine, kao i za lične potrebe podnosilaca zahteva.

Tužilaštvo navodi da su Balaž Hanko i njegovi saradnici, radi raspodele sredstava NKA prema političkim kriterijumima i pokrivenosti izbornih jedinica, uspostavili i primenjivali dvostruki sistem odlučivanja, u kojem su formalno i stvarno donošenje odluka bili razdvojeni. Dodaje se da, prema zakonu o NKA, bivši ministar i potpredsednik fonda nisu smeli da učestvuju u odlučivanju o pojedinačnim zahtevima za podršku.

Odluke, kako se navodi, nisu ni donošene u privremenom kolegijumu, već ih je donosio Balaž Hanko, odnosno eventualno druga osoba ili više njih, dok su odluke o podršci u pojedinim slučajevima prethodile formalnom postupku kolegijuma, a kod više prioritetnih podrški čak i podnošenju zahteva.

Imovina kojom upravlja NKA korišćena je, prema saopštenju, od septembra prošle do aprila ove godine u 1079 slučajeva, na osnovu dokumenata o podršci izdatih u ime KKPIK-a, za namene različite od onih propisanih zakonom o NKA. Time je, kako se tvrdi, centralnom budžetu pričinjena šteta od 17,3 milijarde forinti.

Na osnovu do sada prikupljenih dokaza, radnje Balaža Hankoa mogle bi, prema tužilaštvu, da predstavljaju krivično delo nesavesnog upravljanja kojim je prouzrokovana naročito velika imovinska šteta.

Protiv poslanika KDNP-a Mikloša Šestaka, koji je od 2014. do 2018. godine bio ministar nacionalnog razvoja, KNYF vodi istragu zbog primanja mita i drugih krivičnih dela, navedeno je u obrazloženju predloga za ukidanje njegovog imuniteta.

Prema podacima iz istrage, postoji sumnja da su bivši ministar i generalni direktor Mađarske nacionalne agencije za upravljanje imovinom između 2015. i 2018. godine, preko posrednika, od predstavnika kompanija koje su bile u ugovornom odnosu sa Volanbusom primili protivpravnu korist u ukupnom iznosu većem od 11 milijardi forinti.

Predstavnik jedne grupacije kompanija koje se bave građevinskim investicijama navodno je, u zamenu za očekivane državne poslove, ponudio da političaru preko posrednika vrati deset odsto ugovorene izvođačke naknade nakon svake investicije.

Ta grupacija je između 2015. i 2018. godine dobila više velikih državnih investicionih poslova, a u vezi s njima je, prema sumnjama, bivšem ministru razvoja prenela protivpravnu korist u vrednosti većoj od milijardu forinti.

Pored toga, bivši ministar razvoja je, u vezi sa nizom projekata izgradnje bazena i sportskih dvorana koje su raspisali Nacionalni sportski centri, od predstavnika kompanije zainteresovane za realizaciju tih projekata navodno primio ukupno oko 270 miliona forinti protivpravne koristi.

Prema saopštenju, radnje političara mogle bi da predstavljaju sedam krivičnih dela primanja mita od strane visokorangiranog službenog lica, uz zloupotrebu službenog položaja, počinjenih u kriminalnom udruženju i u vidu delatnosti, kao i šest krivičnih dela pomaganja u primanju mita, takođe počinjenih u kriminalnom udruženju i u vidu delatnosti.

Vrhovno tužilaštvo je saopštilo da je, prema zakonu, parlament nadležan za ukidanje imuniteta trojici poslanika.