„Mađarska sloga“ (Magyar Összefogás) – pod tim nazivom Savez vojvođanskih Mađara (SVM) i na ovogodišnjim izborima za nacionalne savete nastupa sa svojom izbornom listom. Pre četiri godine, kada je bila jedina lista na izborima, glasanje nije imalo veći takmičarski značaj. Ovoga puta, međutim, imaće protivkandidata, zbog čega je važno da biračima ponude što kvalitetniji program.

Nosilac liste ponovo je Arpad Fremond, profesor razredne nastave sa master diplomom, koji je tokom protekle četiri godine obavljao funkciju predsednika Mađarskog nacionalnog saveta (MNS), a ranije je bio poslanik u Narodnoj skupštini Srbije.

Bilans četvorogodišnjeg rada MNS-a je pozitivan, zbog čega započete programe svakako treba nastaviti, a u skladu sa mogućnostima i raspoloživim finansijskim sredstvima i proširiti, izjavio je Arpad Fremond za Vajdaság Ma. Pitali smo ga i kako bi političke promene u Mađarskoj i Srbiji mogle da utiču na budući rad MNS-a.

– Kako ocenjujete rad MNS-a u protekle četiri godine? Šta smatrate njegovim najvećim dostignućem?

– Bilans protekle četiri godine, prema mom mišljenju, pozitivan je. Naše najvažnije dostignuće jeste to što smo sačuvali odeljenja sa malim brojem učenika u kojima se nastava odvija na mađarskom jeziku i time spasli zajednice u sredinama u kojima Mađari žive u manjini. Tamo gde se škola zatvori, zajednica gubi jedno od svojih najvažnijih uporišta i počinje proces asimilacije. Budućnost mađarske zajednice u nekom selu ili manjem gradu često zavisi upravo od toga da li deca mogu da se školuju u svom mestu, na maternjem jeziku.

Pored toga, realizovali smo više investicija u verske, kulturne i obrazovne ustanove, a u skladu sa mogućnostima i finansijskim sredstvima proširili smo svoje aktivnosti novim programima. Tako smo, na primer, pokrenuli obrazovni sajam Suliexpo i postavili višejezične putokaze. Usvojili smo, odnosno uputili na javnu raspravu strategije koje će dugoročno odrediti budućnost naše zajednice.

Tokom celokupnog rada nastojali smo da ostvarimo sve što smo obećali u izbornom programu iz 2022. godine, kako bi zajednica osetila da ono što se govori tokom kampanje ima svoju težinu. U svetu koji se neprestano menja, naš cilj je da našoj zajednici pružimo sigurnost, da ljudi znaju kome mogu da se obrate sa svojim problemima i da ćemo im, sredstvima koja su nam na raspolaganju, pomoći da te probleme reše.

– Koji će biti vaši glavni ciljevi u narednom mandatu?

– Svakako verujemo u programe koje smo ranije pokrenuli i koji traju već godinama, a neki i duže od jedne decenije. Vidimo njihove rezultate i u stalnom smo kontaktu sa ljudima, pa na osnovu toga možemo da procenimo njihov značaj. Zbog toga ćemo svakako nastaviti ono što smo započeli i, u skladu sa svojim mogućnostima i finansijskim okvirima, proširivati programe.

Naš najvažniji zadatak i dalje je očuvanje obrazovanja na maternjem jeziku, obogaćivanje kulturnog života, kontinuirano unapređivanje kvaliteta nastave, stručno usavršavanje prosvetnih radnika i očuvanje naših zajednica. Očuvanje odeljenja sa malim brojem učenika i ubuduće će biti prioritet. Kao novi naglasak, mnogo veću pažnju posvetićemo mladima i istraživanjima.

Među našim najvažnijim ciljevima je i dalji razvoj sistema srednjoškolskih domova, jer vidimo da je upravo to jedan od razloga zbog kojih mnogi mladi biraju nastavak školovanja u inostranstvu. Reč je, naime, o maloletnoj deci, a roditeljima je veoma važno da njihova deca budu bezbedna i pod odgovarajućim nadzorom. Zato moramo da budemo konkurentni mogućnostima koje pruža matična zemlja.

– Kojim ste se osnovnim načelima rukovodili prilikom izbora 35 kandidata?

– Prvi kriterijum svakako je bila stručnost, jer svakodnevni rad nacionalnog saveta zahteva ljude koji poznaju svoj posao, ali i pojedince koji su svojim dosadašnjim delovanjem bili pokretačka i povezujuća snaga u svojim zajednicama.

Drugi kriterijum bila je teritorijalna zastupljenost, jer smo želeli da na našoj listi budu predstavljene sve zajednice u kojima žive Mađari, kako bi se čuo i njihov glas i kako bismo na osnovu njihovih inicijativa mogli da oblikujemo svoje planove i programe.

Verujemo da je zajednica uspešna kada u njoj vlada dobra atmosfera, kada ljudi osećaju da se njihove inicijative uvažavaju. Za nas porodica, dom, crkva, kultura, obrazovanje i mađarski nacionalni identitet nisu samo reči, već putokaz.

Niko od naših kandidata nije funkcioner. Okupili smo ljude koji su se već dokazali u svojim sredinama i koji predstavljaju snagu koja povezuje i drži ljude na okupu. Mi razmišljamo o izgradnji zajednice i smatramo da su inicijative koje dolaze odozdo vredne i važne.

– Na poslednjoj sednici rekli ste da je i nova vlada Mađarske uplatila sredstva za realizaciju programa MNS-a. Šta očekujete? Kolika bi finansijska sredstva mogla biti na raspolaganju u budućnosti? Da li ćete moći da ostvarite ciljeve predviđene strategijama?

– Očekujemo da podrška ostane na nivou prethodnih godina, jer smo sve vreme kontinuirano realizovali preuzete programe i podnosili izveštaje o utrošku sredstava, a tako je i danas. Naši rezultati su objektivno merljivi. Ako i domaća vlada i vlada matične zemlje budu primenjivale takve kriterijume, nadamo se da će podrška biti nastavljena i da ćemo moći da ostvarimo ciljeve zacrtane strategijama.

Nikada nismo doveli u pitanje manjinsku kulturnu autonomiju vojvođanskih Mađara, niti ćemo to učiniti u budućnosti. Za nju smo se dugo borili, a za rezultate koje smo postigli i koji su merljivi bile su potrebne godine, pa i decenije borbe. Međutim, sve to možemo veoma brzo izgubiti zbog nekoliko pogrešnih odluka.

– Da li je već bilo konkretnih razgovora sa predstavnicima nove vlade Mađarske i da li će, prema vašem mišljenju, promena vlasti u Srbiji uticati na rad MNS-a? Ako hoće, na koji način?

– Sa predstavnicima nove vlade Mađarske za sada nismo imali razgovore, ali verujemo da će nakon izbora, kada bude formiran Mađarski nacionalni savet u novom sastavu, uskoro doći i do tih susreta.

Promena vlasti u Srbiji svakako može da utiče na rad MNS-a, jer aktuelna vlada u značajnoj meri određuje uslove i mogućnosti neophodne za naše funkcionisanje i realizaciju programa.

Istovremeno, želim da naglasim da naše ciljeve, našu posvećenost zajednici i vrednosti koje zastupamo ne određuju političke promene.

Pravac moramo sami da odredimo i u tom cilju pronađemo mogućnosti za saradnju sa svakom vladom, jer je to jedno od najvažnijih sredstava za opstanak vojvođanskih Mađara.

Ostvarivanje naših prava u oblasti obrazovanja, kulture i informisanja, kao i značajan deo sredstava potrebnih za to, zavise od odluka državnih organa. Dijalog i konstruktivna saradnja zato su od suštinskog interesa za našu zajednicu.

Međutim, jednu stvar treba jasno reći. Kao što ni do sada nismo dozvolili, tako ni ubuduće nećemo dozvoliti da nam iz Beograda ili Budimpešte određuju kakve programe treba da imamo.

Odluke donosimo sami, u interesu naše zajednice. Mi moramo da pokrećemo inicijative prema Beogradu i Budimpešti na osnovu potreba koje je iskazala naša zajednica i da ih ubedimo da nam pruže podršku.

– Da li su komplikacije oko izbora predstavnika nacionalnih manjina u Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) negativno uticale na odnose među nacionalnim savetima?

– Upravo suprotno, ojačale su saradnju među nacionalnim savetima.

Od predstavnika 24 nacionalne manjine, njih 21 je bezrezervno podržao kandidata mađarske nacionalnosti Ištvana Bodžonija.

Samo tri zajednice nisu podržale zajedničkog kandidata, a dve od njih predložile su sopstvene protivkandidate.

To zajedništvo samo je delimično bilo izraz solidarnosti sa Mađarskim nacionalnim savetom. Mnogo više predstavljalo je odgovor na pokušaj puča kojim su dva nacionalna saveta želela da ignorišu volju ostalih.

Ako pogledamo kako je proteklih meseci funkcionisao nepotpuni sastav medijskog regulatornog tela i kakve se političke borbe, potpuno udaljene od struke, vode oko njega, onemogućavajući njegov rad i urušavajući njegov ugled, možda i nije loše što su nacionalne manjine ostale izvan svega toga.

– Da li biste proširili nadležnosti nacionalnih saveta ukoliko bi za to postojala mogućnost? Ako da, u kojim oblastima?

– Da, naravno da bismo ih proširili, u okvirima Ustava, u oblastima informisanja, obrazovanja, službene upotrebe jezika i kulture, prvenstveno kako bismo mogli još efikasnije da ostvarujemo svoja prava.

Najveći nedostatak sadašnjeg zakonskog uređenja jeste to što prava i obaveze nisu praćeni odgovarajućim sankcijama.

Retko se dešava, ali ako neko od donosilaca odluka izostavi nacionalni savet iz postupka odlučivanja, ne postoji automatska i delotvorna posledica kojom bi savet mogao da obezbedi poštovanje svojih prava.

Taj nedostatak bih najpre otklonio, jer pravo bez sankcije ostaje samo obećanje.

Istovremeno, ne smatram ispravnim da se nadležnosti nacionalnih saveta proširuju na oblasti poput privrednog razvoja ili javnog prevoza. To nije naš zadatak.

Nacionalni saveti mogu efikasno da deluju u pomenute četiri oblasti, dok privredni razvoj i organizaciju saobraćaja treba prepustiti ustanovama koje su za to specijalizovane.

Treba imati u vidu i da, pored nas, postoje još 23 nacionalna saveta, te se zakon ne sme menjati tako da diskriminatorno vodimo računa samo o sebi, ugrožavajući time opstanak drugih.

– Postoji li neka odluka za koju naknadno smatrate da bi je trebalo ispraviti?

– Tokom četiri godine, naravno, doneli smo i odluke koje bismo danas, sa iskustvom koje smo u međuvremenu stekli, možda doneli drugačije.

U upravljanju tako složenim sistemom ustanova to je neizbežno. Međutim, takve odluke ne smatramo neuspesima, već poukama.

Uvek smo nastojali da pratimo rezultate svojih odluka i da, tamo gde je to bilo potrebno, već tokom njihove primene unosimo promene i vršimo ispravke.

Za mene je posebno važno to što tokom mog predsedničkog mandata nismo doneli nijednu odluku koja bi dovela do podela unutar zajednice.

Naš rad nisu vodili potraga za sukobima, već izgradnja, saradnja i izvršavanje zadataka.

Radili smo tiho, dosledno i marljivo, imajući u vidu da Mađarski nacionalni savet ne služi nekoj uskoj grupi, već celokupnoj zajednici vojvođanskih Mađara.

Ne tvrdim da je svaka naša odluka bila savršena, ali tvrdim da smo prilikom donošenja svake odluke vodili računa o interesima zajednice. Smatram da je važno da takav pristup zadržimo i ubuduće.

Ipak, ako bih morao da izdvojim jednu stvar, bio bi to sistem srednjoškolskih domova. Žao mi je što nismo uspeli da učinimo još više za njegovo proširenje.

Nastojaću da to u narednom mandatu nadoknadim svim mogućnostima koje mi budu stajale na raspolaganju.

– Da li ste se upoznali sa programom druge liste i postoji li neka njegova tačka koju biste i vi mogli da podržite?

– Da, naravno, upoznao sam se i sa programom druge liste.

Postoje određene sličnosti, što je prirodno, jer se obe liste usredsređuju na oblasti koje već spadaju u postojeće nadležnosti nacionalnog saveta.

Međutim, razlika je upadljiva. Program druge liste u više tačaka prevazilazi nadležnosti nacionalnog saveta i sadrži obećanja koja se, prema zakonu i Ustavu, ne mogu ostvariti u okviru nacionalnog saveta. Ona lepo zvuče, ali dovode birače u zabludu.

Ipak, u njihovom programu vidim dva elementa kojima bi u budućnosti zaista trebalo posvetiti posebnu pažnju: snažnije uključivanje mladih u rad nacionalnog saveta i značaj istraživanja koja bi nam omogućila da preciznije odredimo na šta treba da stavimo naglasak radi opstanka naše zajednice.

Međutim, smatram da najveća razlika možda i nije toliko u samim programima, koliko u tome kome će birači poveriti njihovo sprovođenje.

Prosečna starost kandidata na našoj listi znatno je niža, a i teritorijalno obezbeđujemo mnogo širu zastupljenost, jer se ne oslanjamo samo na severnu Bačku.

U svakoj stručnoj oblasti možemo da ponudimo veći broj stručnjaka, a među našim kandidatima nalazi se i više univerzitetskih profesora.

Deo našeg programa je i podrška istorijskim crkvama, jer nas vera i naše crkvene zajednice takođe određuju, kao i naš svakodnevni život.

To mi veoma nedostaje u programu druge liste, uprkos tome što se među njihovim kandidatima nalazi i jedan župnik.

„Mađarska sloga“ u Mađarskom nacionalnom savetu predstavlja kontinuitet, iskustvo i nastavak započetog rada.

Imam utisak da je druga lista prvenstveno usredsređena na pobedu nad „Mađarskom slogom“, dok je manje jasno kakve konkretne zamisli ima o preuzimanju upravljanja ovom ustanovom.

Jer nije svejedno da li neko samo želi da preuzme upravljanje ili zna i u kom pravcu želi da vodi zajednicu.

U manjinskim uslovima to je posebno velika odgovornost, jer ne možemo sebi da dozvolimo da budućnost zajednice izložimo neizvesnim eksperimentima.

– Kakvu saradnju možete da zamislite sa predstavnicima druge liste?

– Naravno da mogu da zamislim saradnju sa predstavnicima druge liste.

Posle izbora više neće biti najvažnije ko je na kojoj listi bio kandidat, već to što svi radimo za dobrobit zajednice vojvođanskih Mađara.

Uvek sam se zalagao za saradnju, bilo da je reč o obrazovanju, kulturi, upotrebi jezika ili informisanju. Možemo biti partneri u svakoj inicijativi koja istinski služi interesima vojvođanskih Mađara.

Naravno, to podrazumeva obostranu spremnost i zajednički rad.

Ne moramo se u svemu slagati, niti mislim da to treba da bude cilj. I različita mišljenja mogu dovesti do dobrih odluka ako je zajednički cilj svima važniji od sopstvenih političkih ili ličnih interesa.

Želeo bih da posle izbora svi budu u stanju da ostave po strani suprotnosti nastale tokom kampanje i da se usredsredimo na rad i izgradnju.

Jer interesi zajednice vojvođanskih Mađara važniji su od svih nas pojedinačno.