Lista koju je sastavio Savez vojvođanskih Mađara imaće samo jednog protivkandidata na izborima za nacionalne savete, koji će biti održani 8. novembra. To je lista Vojvođanskog mađarskog novog početka, koju predvodi glumac i reditelj Zoltan Mezei. Kako kaže, njihov najvažniji zadatak jeste da se odluke u različitim ustanovama donose na osnovu stručnih kriterijuma, kako bi te ustanove mogle kvalitetno da obavljaju svoje poslove. A stručne odluke mogu se donositi samo ako se ustanove oslobode političkih pritisaka.

Lista želi da doprinese usporavanju i zaustavljanju iseljavanja, ali i povratku ljudi u rodni kraj. Kako nameravaju da to ostvare? I o tome smo razgovarali sa Zoltanom Mezeijem.

– Kako ocenjujete dosadašnji rad Mađarskog nacionalnog saveta (MNS)? Šta smatrate njegovim najvećim dostignućem, a šta najvećim nedostatkom?

– Jedan od najvećih nedostataka, nažalost, time moram da počnem, jeste to što je stručnost zamenjena partijskim upravljanjem. Odluke o dodeli sredstava i imenovanjima u MNS-u donošene su pod centralnom kontrolom Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), a stručni kriterijumi nisu bili presudni. Sve je to dovelo do pada kvaliteta.

Naravno, postoje ustanove koje su dobro funkcionisale, ali je u najvećem broju slučajeva dominiralo partijsko upravljanje. Isto smo primećivali i prilikom raspodele sredstava. Podrška je često korišćena za kupovinu glasova.

Novac je u oblasti kulture i obrazovanja usmeravan tamo gde se njime moglo dopreti do velikog broja ljudi, često na štetu stručnosti.

To svakako želimo da promenimo. Naravno, programi stipendiranja i podrške koji su dobro funkcionisali, koji pomažu učenicima i studentima i doprinose očuvanju obrazovanja na mađarskom jeziku, od južnih sredina u kojima Mađari žive u manjini do severnih područja sa većinskim mađarskim stanovništvom, predstavljaju korisne programe koje treba sačuvati i, po mogućnosti, dalje razvijati.

Međutim, cilj Vojvođanskog mađarskog novog početka jeste vraćanje stručnosti i obezbeđivanje slobode ustanova. Imenovanja rukovodilaca često su zavisila od partijske knjižice i lojalnosti stranci.

Time su ustanove jednostavno izgubile samostalnost, stvaralačku slobodu i mogućnost slobodnog izražavanja mišljenja. Naš cilj je da im sve to vratimo.

– Koji bi, pored toga, bili vaši glavni ciljevi u četiri oblasti koje spadaju u nadležnost MNS-a?

– Prvi zadatak u sve četiri oblasti bio bi sagledavanje postojećeg stanja. Izuzetno je važno da utvrdimo gde se nalazimo. Kakvo je stanje u obrazovanju, kakvo u kulturi, kako stoje stvari u medijima i u službenoj upotrebi jezika?

Nakon analize stanja, njene rezultate trebalo bi ugraditi u strategije i odrediti prve korake. Istovremeno, smatramo važnim i preispitivanje kompetencija rukovodilaca ustanova.

U oblasti obrazovanja svakako bismo uspostavili digitalnu platformu koja bi povezivala nastavnike, učenike i roditelje, kako bi zajedničkim razmišljanjem mogli da pronađu najbolja rešenja.

Smatramo veoma lošim to što se nastava odvija prema zastarelim obrascima. Nema kritičkog razmišljanja. Veoma je važno da obrazovanje podstiče kritičko mišljenje i slobodno izražavanje stavova.

Na mnogim mestima postoji nedostatak nastavnika, pa, na primer, nastavnik fizike predaje hemiju, matematiku ili geografiju.

To je delimično i posledica činjenice da je na mnogim mestima zaposlenje bilo moguće dobiti samo uz dokazivanje partijske lojalnosti, zbog čega je veliki broj kvalitetnih ljudi tokom proteklih godina napustio zemlju.

Izuzetno važnim smatramo poboljšanje materijalnog i društvenog položaja nastavničke profesije.

Dodatni rad u ustanovama u kojima se sprovodi inkluzivno obrazovanje svakako bi trebalo podsticati finansijskom podrškom, kao i obezbediti mogućnosti stručnog usavršavanja koje bi doprinele kvalitetu nastave.

Time bi porastao i društveni ugled nastavnika, što je veoma važno.

Potrebno je pomoći učenicima i pri izboru budućeg zanimanja. Na primeru sopstvene dece vidim da, kada završe gimnaziju, često nemaju pred sobom jasan profesionalni put ni životni cilj i izgube se u vrtlogu savremenog sveta.

Veoma bi važno bilo da od samog početka srednje škole ili gimnazije postoji kontinuirano profesionalno savetovanje. Učenicima treba pokazati kakva sve zanimanja i profesije postoje, omogućiti im da isprobaju različite stvari, kako bi imali dovoljno vremena da pronađu poziv u kojem mogu da ostvare svoje sposobnosti.

Takođe bi bilo važno uvesti hibridnu nastavu u sredinama u kojima Mađari žive u manjini, tamo gde nema dovoljno nastavnika.

Nedostatak stručnih nastavnika mogao bi se nadoknaditi nastavom na daljinu, kako ne bi morali da se ukidaju razredi ili da se deca autobusima prevoze u udaljene škole.

Veoma je važno i odgovarajuće učenje srpskog jezika.

Srpski se predaje kao jezik društvene sredine, ali zbog postojećeg načina nastave mađarska deca u sredinama sa većinskim mađarskim stanovništvom ne uspevaju da ga nauče.

Nastavu srpskog jezika trebalo bi, po uzoru na nastavu stranih jezika, više usmeriti na komunikaciju.

Možda bi pojedine predmete trebalo predavati na srpskom jeziku, jer je to jedan od najboljih načina za učenje jezika. Na Zapadu postoje brojni dobri primeri iz kojih bismo mogli da učimo.

Važno je da deca, kada završe osnovnu i srednju školu, ne budu u nepovoljnijem položaju zbog nedovoljnog poznavanja srpskog jezika.

Jer upravo tada dolazimo u situaciju da mladi odlaze u Mađarsku ili se rasipaju po svetu, što samo dodatno produbljuje demografski pad.

Kada je reč o kulturi, i tu bih počeo od toga da ustanovama treba vratiti samostalnost, tako što ćemo na njihovo čelo imenovati najbolje moguće stručnjake.

Umetnost i kultura uvek moraju biti slobodne. Ne sme se po partijskoj liniji određivati pravac njihovog razvoja i time im potkresivati krila.

U vezi sa dodelom sredstava uspostavljen je sistem prema kojem se podrška daje samo ako je na čelu ustanove osoba koju određeni politički krugovi žele i ako ustanova sprovodi koncept koji SVM smatra prihvatljivim.

Ustanove pokušavaju da se tome prilagode i tako nastaje autocenzura.

Ustanovama moramo vratiti slobodu, pravo na stvaralaštvo i slobodno izražavanje mišljenja!

Imenovanje stručnih rukovodilaca prvi je korak ka tome.

Sistem finansiranja treba zasnivati na postignutim rezultatima. Potrebno je kontinuirano pratiti kako se dodeljena sredstva koriste i kakav društveni efekat imaju.

Na osnovu takvih procena treba vrednovati rad, odlučivati o podršci u narednoj godini i donositi odluke o novim imenovanjima rukovodilaca.

Savremenoj umetnosti trebalo bi posvetiti mnogo više pažnje, obezbediti mogućnosti predstavljanja u inostranstvu i uključiti međunarodne konkurse, na primer programe IPA.

Veoma je važno dopreti i do mladih, a to je možda najlakše učiniti preko muzike, filma, pozorišta i digitalnog prostora, jer oni odrastaju u takvom okruženju.

Podrška lokalnim inicijativama izuzetno je važna!

Poželjno je da se kulturni život manjih sredina razvija kroz međusobnu saradnju i razmenu programa. Da predstava, nakon premijere, može da gostuje i pred publikom u drugim mestima.

U oblasti medija stanje je, nažalost, katastrofalno.

SVM je poslednjih godina potpuno uspostavio kontrolu nad njima, gotovo kao da se njima upravlja daljinskim upravljačem.

Takav način upravljanja započela je još Ildiko Lovaš, a sadašnje rukovodstvo SVM-a ga je jednostavno nastavilo.

Autocenzura je dovedena do savršenstva. Novinari više čak i ne pitaju smeju li da naprave intervju sa određenom osobom.

Često su glavni urednici sami odlučivali da neki prilog radije ne objave, kako ne bi imali problema, jer je, recimo, intervju napravljen sa osobom koja misli drugačije od stranke.

Sve do parlamentarnih izbora u Mađarskoj, održanih 12. aprila, u medijima čiji je osnivač MNS – Panon RTV-u, Mađar sou i Het napu – nismo mogli da vidimo opozicione stavove.

O događajima u Mađarskoj i studentskim protestima u Srbiji ili se nije govorilo ili se govorilo veoma malo. A to nije u redu!

Dakle, medije treba osloboditi i vratiti im slobodu, profesionalnost i pravo na radoznalost, da u određenim trenucima mogu biti i provokativniji.

Moraju se usuditi da postavljaju i nezgodna, neprijatna pitanja. Tokom proteklog perioda mnoga takva pitanja nisu smeli da postave.

Poslednjih nedelja primećuju se izvesne promene, ali predsednik MNS-a je taj koji je praktično dao znak da sada treba pružiti priliku i drugoj strani, kako bismo izgledali kao da imamo javne medije koji normalno funkcionišu.

I u oblasti informisanja želeli bismo da uspostavimo savremene platforme, unapredimo digitalizaciju i izgradimo sistem finansiranja koji bi bio javan, transparentan i zasnovan na jasno definisanom bodovanju.

Istovremeno, i ovde bi trebalo uzeti u obzir rezultate rada, čitanost, gledanost i kvalitet, jer ne želimo da medije usmerimo ka tabloidnom novinarstvu.

Kada je reč o službenoj upotrebi jezika, svakodnevno se suočavamo sa činjenicom da se u različitim organima uprave, policiji, bolnicama i sudovima ne ostvaruje naše pravo na upotrebu maternjeg jezika, iako je to pravo zakonom zagarantovano.

Isto važi i za elektronsku upravu. Pojedini sajtovi opština i naselja sa mađarskim stanovništvom, osim početne stranice, nemaju nikakav drugi sadržaj na mađarskom jeziku.

Nije dovoljno samo to što na tablama sa nazivima naselja postoji i mađarski naziv, što je, uostalom, bila praksa još pre 30 ili 40 godina.

Moramo u najvećoj mogućoj meri ostvarivati prava koja nam zakon garantuje i, ako je potrebno, zbog toga se i suprotstaviti aktuelnoj vlasti, što SVM nije činio.

Treba utvrditi minimum zahteva, odnosno odrediti radna mesta u javnoj upravi na kojima bi poznavanje mađarskog jezika moralo biti obavezno.

Moramo postići da poznavanje mađarskog jezika predstavlja dodatnu vrednost i prednost na tržištu rada.

Veliki broj ljudi radi na položajima na kojima bi poznavanje mađarskog jezika bilo važno.

Nije neophodno da osoba bude mađarske nacionalnosti, ali bi trebalo da zna mađarski. U mnogim slučajevima reč je i o rukovodećim položajima, a takvih primera u javnoj upravi ima mnogo.

– Predstavite nam listu Vojvođanskog mađarskog novog početka. Po kojim ste kriterijumima izabrali 35 kandidata?

– Osnovno načelo bilo je da izaberemo ljude koji su u svojim stručnim oblastima ostvarili zapažene rezultate i koji su se možda već dokazali i u javnom životu.

Dakle, osnovni kriterijum bila je stručnost, o kojoj sam već mnogo govorio.

Drugi kriterijum bio je da, po mogućnosti, budu ljudi iz civilnog sektora.

Naravno, ima nekoliko osoba sa određenim političkim iskustvom, ali nam je bilo veoma važno da uključimo što veći broj nezavisnih stručnjaka iz građanskog društva.

Mislim da smo u tome uspeli.

Na listi su prosvetni radnici, sociolog, antropolog, lingvista i umetnici, ugledne ličnosti koje slobodno razmišljaju i imaju sopstveno mišljenje.

– Šta očekujete? Da li će nova vlada Mađarske i ubuduće podržavati rad MNS-a i da li ste već vodili konkretne razgovore sa njenim predstavnicima?

– Još početkom leta, ubrzo nakon osnivanja VMU-a, imali smo razgovor i lični susret sa pojedinim predstavnicima mađarske vlade, Atilom Gajdom i zamenikom državnog sekretara Ištvanom Kolaijem.

U suštini, bio je to prvi kontakt i upoznavanje.

Predstavili smo naše namere, ono što želimo da postignemo, zašto smo osnovani i šta nam je prvenstveni cilj: da uspemo da predamo listu za izbore za MNS, da vratimo stručnost i verodostojnost u javni život.

Od tada održavamo dobre i kontinuirane kontakte.

Verujem da će svakako podržavati rad MNS-a i nadam se da će finansijska podrška, koja je sada obustavljena, ponovo biti uspostavljena nakon finansijske i sadržinske kontrole i revizije.

Dobili smo određenu vrstu obećanja u tom pogledu i zato sam optimista.

– Da li će, prema vašem mišljenju, rezultati izbora u Srbiji uticati na izbore za MNS?

– Mislim da hoće.

Oni su na neki način bili i pokazatelj trenutnog položaja SVM-a, koji je u odnosu na prethodne izbore izgubio gotovo polovinu svog biračkog tela.

Smatram da se sve više ljudi usuđuje da iznese svoje mišljenje, sve više njih uočava nepravilnosti i, shodno tome, prepoznaje drugačiji put koji mi nudimo i koji želimo da ostvarimo.

To doprinosi rastu i jačanju našeg biračkog tela.

Ogromna većina stanovništva zemlje svakako je želela ovu promenu, a i među vojvođanskim Mađarima sve je više onih koji priželjkuju promene i nadaju im se.

Zato nam ovi procesi svakako pomažu da ideje Novog početka dopru do ljudi i da od birača dobijemo priliku da pokažemo kako ozbiljno mislimo ono što govorimo i da ćemo pokušati da u najvećoj mogućoj meri ostvarimo svoje ciljeve.

– Da li biste, ukoliko bi postojala mogućnost, proširili nadležnosti nacionalnih saveta?

– Da, svakako. Nameravamo da ih proširimo u četiri oblasti.

Prva je privreda.

Najpre bi trebalo formirati stručnu grupu, jer za proširenje nadležnosti treba stvoriti zakonske pretpostavke.

Određene zakonske mogućnosti postoje i sada, ali ih treba precizno definisati.

Stručne komisije mogle bi da se osnuju već na samom početku, kako bi sprovodile istraživanja i organizovale obuke u ovoj oblasti.

Ako bi ponovo bili pokrenuti programi podrške privrednom razvoju, kakve je godinama sprovodila Fondacija Prosperitati, njihovo sprovođenje ne bismo prepuštali posebnom telu, već bismo ga zadržali u nadležnosti MNS-a, kako bismo pomogli privredni rast i razvoj malih i srednjih preduzeća.

A nije potrebna isključivo finansijska podrška!

Mnogi veruju da će im privredni podsticaji rešiti sve životne probleme.

Preduzetnicima treba pomagati i kroz obrazovanje i obuke.

Potrebna je i promena načina razmišljanja: kako preuzimati rizik, kako započeti neki posao.

Novac je samo sredstvo kojim treba vešto rukovati, poput alata.

Sledeća oblast jeste socijalna zaštita i demografija.

Suočavamo se sa strašnom demografskom krizom. Ogroman broj ljudi napustio je Vojvodinu tokom proteklih desetak i više godina.

Ako uspemo da stvorimo sredinu koja je transparentna, uređena i u kojoj je moguće planirati budućnost, a čiji je važan oslonac privreda, mladi će imati mnogo više razloga da ostanu ovde, jer će u ovom kraju videti znatno više perspektive.

Biće više želje za pokretanjem sopstvenog posla i zasnivanjem porodice, što je izuzetno važno!

Treba formirati posebnu stručnu grupu koja bi se bavila takvim programima, između ostalog i pitanjem kako podstaći stvaranje životnog okruženja u kojem bi mladi imali hrabrosti da zasnuju porodicu.

Održavanje kontakata sa Mađarima koji žive u dijaspori takođe je veoma važno.

Veliki broj ljudi poslednjih godina otišao je u inostranstvo i sa sobom odneo mnogo znanja.

Ako to znanje ne možemo u potpunosti da vratimo, treba imati u vidu da među njima ima mnogo onih koji se možda ne osećaju sasvim dobro u tuđini.

Možda imaju materijalnu sigurnost, ali im nedostaju koreni i svakodnevno prolaze kroz emotivne krize.

Ako bi kod kuće pronašli povoljno privredno okruženje, možda bi se i vratili.

Za one koji bi ipak ostali u inostranstvu uspostavili bismo internet platformu za održavanje kontakata, kako bi mogli da razmenjuju iskustva sa ljudima u zavičaju i pokažu šta bi od toga moglo da se primeni i ovde.

Na taj način ne bi izgubili vezu sa rodnim krajem.

Četvrta oblast je omladina.

I za održavanje kontakata sa mladima formirali bismo posebnu stručnu grupu.

Jer, ako uspemo da dopremo do njih, ako upoznamo njihove svakodnevne probleme, pomognemo im pri izboru zanimanja i razgovaramo sa njima, mnogo veći broj mladih možemo podstaći da ostanu ovde.

To da li će se mladi školovati i ostati u zavičaju, ili se nakon diplomiranja u inostranstvu vratiti, nije samo pitanje novca i finansijske podrške, već u mnogo većoj meri pitanje atmosfere i opšteg osećaja o životu u društvu.

Ako osećaju da ima smisla učiti, jer se njihovo znanje ceni, da zahvaljujući njemu mogu napredovati i graditi karijeru, mnogo će radije ostati kod kuće.

To možemo postići samo ako smo neprestano u kontaktu sa njima preko digitalnih platformi koje koriste, ako razgovaramo sa njima, pitamo ih sa kakvim se teškoćama suočavaju i pokušavamo da ponudimo odgovore zasnovane na iskustvu i stručnom znanju.

Potrebno je obezbediti im i stručnjake od kojih mogu dobiti savete.

– Da li ste se upoznali sa programom druge liste i postoji li nešto u njemu što biste i vi mogli da podržite?

– Druga lista u prvi plan stavlja različite oblike podrške, programe stipendiranja, studentski dom „Evropa“ i slično.

Sve su to dobre stvari koje treba sačuvati i, po mogućnosti, razvijati.

Međutim, svakako smatramo važnim njihovo preispitivanje.

Treba utvrditi kakav su društveni efekat imale dosadašnje mere podrške i da li su donele očekivane rezultate.

Ako jesu, treba ih nastaviti ili razmotriti kako bi se mogle izmeniti da budu još efikasnije.

– Kakvu saradnju očekujete sa članovima druge liste?

– U svakom pogledu nastojaćemo da postignemo konsenzus.

Budućnost u kojoj se može dostojanstveno živeti moguće je graditi samo ako postoji dijalog, ako ljudi mogu slobodno da razmišljaju, ako je moguće razgovarati o problemima, otvoreno ih izneti i prepoznati, jer se tek tada za njih mogu pronaći rešenja.

Ne sme se dozvoliti da između lista u MNS-u nastanu napetosti i neprijateljstvo!

Bez obzira na to koliko će predstavnika jedne, a koliko druge liste ući u MNS, važno je da ti ljudi mogu međusobno da razgovaraju i vode konstruktivne rasprave.

Mi ćemo svakako težiti dijalogu i konsenzusu.

Kako će sve to izgledati u praksi, tek ćemo videti, ali ja ću, kao nosilac liste, svakako nastojati da tako bude.